Dom u Srbiji iako ste daleko: Kako do stana iz dijaspore?
Tokom prošle godine, tačnije od januara do oktobra 2024. u Srbiju je stiglo 4,1 milijardi evra od rođaka iz inostranstva (prilivi na osnovu doznaka). Taj iznos sličan je kao i prethodnih godina.
Najviše doznaka poslednjih godina dolazi iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Francuske i Hrvatske.
Procenjuje se da se oko 25 odsto ovog novca iskoristi za kupovinu nekretnina. Uglavnom za keš, manje na kredit, iako takva mogućnost postoji.
Srpsku dijasporu najviše interesuje novogradnja. U Beogradu su ranije kupovali prevashodno zbog želje da investiraju, odnosno da stan koji kupe izdaju.
„Danas sve više njih kupuje stanove sa namerom da se vrati u Srbiju“, kaže stručnjak za nekretnine Kaća Lazarević.
Od Beograda do banja - koji su motivi kupovine?
Interesuju ih stanovi pre svega u centru Beograda, i to na Vračaru, Starom Gradu, Zvezdari, ali i Novom Beogradu.
Kaže da naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu kupuju veće stanove – od oko 80 do 100 m2. Spremni su i da otkupe i nameštaj, ako je neko u stanu već živeo da ne bi gubili vreme oko nabavke tokom boravka u Srbiji.
Obično su to naši ljudi koji rade u Kanadi, Americi, ali i Nemačkoj.
Traže većinom stanove u novogradnji
Uglavnom traže stanove u novogradnji odnosno zgradama koje su sagrađene poslednjih godina i koje imaju i garažno mesto.
Zainteresovani su i za vikendice, najčešće u okolini Beograda, ali i Fruškoj Gori, Kopaoniku i za njih izdvajaju u proseku od 50.000 do 70.000 evra.
Za vikendice na Zlatiboru, koje su takođe tražene, uglavnom direktno pregovaraju sa investitorom.
Najviše nekretnine kupuju tokom leta ili u vreme praznika kada borave u Srbiji.
Koliko su spremni da plate nekretninu
Istraživanje koje je tokom 2021. usproveo program „Tačka povratka“ pokazalo je da je velika većina građana Srbije koji žive i rade u inostranstvu (čak 97,5%) zainteresovana da kupi nekretninu u Srbiji. Za to su spremni da plate između 50.000 i 200.000 evra.
Na listi lokacija koje ih zanimaju prednjače Beograd i Novi Sad, dok je na trećoj poziciji mesto rođenja.
Istraživanje je, između ostalog, pokazalo da dijaspora nije mogla da dođe do povoljnih stambenih kredita domaćih banaka, ali ni do kredita za nepokretnosti u stranim bankama.
Ta prepreka prevaziđena, zahvaljujući programu stambenih kredita za nerezidente koji je pokrenula Banka Poštanska štedionica u saradnji sa Tačkom povratka.. Ovu mogućnost sada nude još neke banke u Srbiji.
Koliki su troškovi?
Stambeni krediti za zaposlene u inostranstvu mogu se odobriti rezidentima koji su državljani Srbije, kao i stranim državljanima sa prihodima van teritorije Srbije.
Nerezidenti se mogu suočiti s obavezom da obezbede znatno veći procenat gotovine prilikom kupovine nekretnine, u poređenju sa domaćim kupcima.
Praksa pokazuje da se banke na taj način dodatno štite od rizika koje ovakvi krediti sa sobom nose.
Takođe, treba biti spreman na dodatne troškove – od notara, preko poreza na prenos apsolutnih prava, pa sve do osiguranja nekretnine i administrativnih taksi.
Kredit se odobrava za kupovinu stambenih objekata, a maksimalni iznos je do 500.000 evra. Učešće je 30 odsto kupoprodajne vrednosti nepokretnosti, a rok otplate 20 godina).
Ko je državljanin Srbije (ima srpski pasoš ili ličnu kartu), bez obzira što živi u inostranstvu, ima pravo da kupi nekretninu u Srbiji kao bilo koji drugi građanin.
Podaci potvrđuju da nekretnine uglavnom kupuju oni koji imaju dvojno državljanstvo- srpsko, ali i zemlje u kojoj žive i rade.
Najbolji način je da se prebaci novac na devizni račun u Srbiji i da se onda u okviru srpske banke obavi transfer novca. To je već „uigrana“ procedura.
Kupovina stana u Beogradu za lica iz dijaspore (državljani Srbije koji žive u inostranstvu, ili stranci) a koji nemaju boravište u Srbiji moguća je takođe, ali podrazumeva nekoliko koraka i procedura.
Šta je potrebno od dokumentacije?
Može se kupiti stan u Srbiji ako postoji reciprocitet (odnosno ako državljani Srbije mogu kupovati nekretnine u zemlji u kojoj žive).
Takođe treba proveri da li na nekretnini postoje određeni problemi, poput hipoteke, zabeležbe, primedbe.
Kao nerezident, moraju dobiti PIB u Srbiji da bie mogli da se pojave u ugovoru i kasnije da plate porez. Za to im je poreban pasoš, punomoćje (u slučaju ako neko zastupa osobu koja kupuje nekretninu), dokaz o adresi u inostranstvu.
Nerezidenti (dijaspora) mogu otvoriti devizni račun u banci u Srbiji kako bi prebacili novac iz inostranstva.
Ugovor o kupoprodaji se overava kod javnog beležnika -notara. Tu ugovorne strane potpisuju ugovor koji je prethodno napravio advokat. Nakon što se isplati celokupna suma, prodavac daje potvrdu o tome da je dobio novac. To sve je inače deo dokumentacije potrebne za upis u katastar.
Notar podnosi zahtev za upis u RGZ, odnosno katastar i na osnovu toga se obračunava godišnji porez na imovinu. Prilikom kupovine nekretnine, plaća se porez na prenos apsolutnih prava.
Poreska stopa iznosi 2,5 % od ugovorene cene, odnosno, tržišne vrednosti nepokretnosti. Pored poreza na prenos apsolutnih prava koji se plaća samo jednom i to prilikom kupovine nekretnine, potrebno je imati u vidu i porez na imovinu. U slučaju kupovine u novogradnji kupac plaća porez na dodatu vrednost (PDV), koji iznosi 10% od kupoprodajne cene.
