- Na koji način strani državljanin može da dobije radnu i boravišnu dozvolu u Srbiji?
Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima uređuje uslove i mogućnosti zapošljavanja stranih državljana. Članom 2 Zakona je propisano da strani državljanin može zasnovati radni odnos ako ima odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno odobrenje za privremeni boravak, izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova - odeljenje za strance i ako dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa. Strani državljanin koji ima odobrenje za stalno nastanjenje zahtev za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa podnosi nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje. Zahtev za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa stranog državljanina koji ima odobrenje za privremeni boravak, podnosi poslodavac, sa obrazloženjem o potrebi za zaposlenjem stranog državljanina. Stranom državljaninu koji ima odobrenje za stalno nastanjenje radna dozvola se izdaje za period važenja odobrenja za stalno nastanjenje, a stranom državljaninu koji ima odobrenje za privremeni boravak radna dozvola se izdaje za period koji ne može biti duži od perioda važenja odobrenja za boravak.
- Da li je moguće samostalno uplaćivati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje?
Možete se sami uključiti u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, što vam je omogućeno članom 15 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pravo imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci...), pod uslovom da su starija od 15 godina sa prebivalištem u Srbiji. Bira se jedna od 13 ponuđenih osnovica osiguranja, nezavisno od školske spreme. Najniža osnovica iznosi 35% prosečne republičke zarade u prethodnom tromesečju, a najviša pet takvih proseka. Stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje je 24%. Osnovice se usklađuju svaka tri meseca, prema kretanju zarada. Doprinos se uplaćuje (uplatnicom, na šalterima pošta ili banaka) do 15. u mesecu, za prethodni mesec. Odabrana osnovica se može promeniti u nižu ili višu, ali isključivo u okviru 13 ponuđenih (promena izabrane osnovice moguća je jedino uz podnošenje odgovarajućeg zahteva).
- Šta sve treba da sadrži ugovor o radu?
Ugovor o radu treba da sadrži: naziv i sedište poslodavca; ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog; vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog; vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; mesto rada; način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme); trajanje ugovora o radu na određeno vreme; dan početka rada; radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno); novčani iznos osnovne zarade i elementi za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; rokovi za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi; trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koje nisu utvrđene ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.
- Da li je moguće predvideti probni rad u ugovoru koji se zaključuje na neodređeno vreme?
Ugovorom o radu može se predvideti probni rad. Probni rad može trajati najduže 6 meseci. Govorimo o ugovoru o radu na neodređeno vreme. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 5 radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu. Gornja granica probnog rada iznosi 6 meseci, donja može biti 15 dana, mesec dana, dva meseca, bilo koji period do 6 meseci. Probni rad je oblik proveravanja stručnih i radnih sposobnosti kada su one poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa. Potrebne sposobnosti se odnose pre svega na: stručnost, umeće, veštinu, umešnost i sl. Provera sposobnosti se vrši posle, a ne pre zasnivanja radnog odnosa. Ugovaranje probnog rada je slobodno, što znači da takav rad može ali i ne mora biti primenjen.
- Da li je poslodavac u obavezi da zaposli osobu sa invaliditetom?
Svaki poslodavac koji ima najmanje 20 zaposlenih ima obavezu zapošljavanja određenog broja osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom. Ukoliko poslodavac ne zaposli osobu sa invaliditetom u obavezi je da plaća učešće u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju ili socijalnom preduzeću i orzanizaciji na račun Budžetskog fonda. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zapošljavanja osobe sa invaliditetom u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja.
- Koje su olakšice za poslodavce koji zaposle osobe sa invaliditetom?
Poslodavac koji zaposli osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima može da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje tih lica. Poslodavac koji zaposli na neodređeno vreme osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci. Subvencija zarade ostvaruje se u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
- Šta prema preporuci Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ne treba navoditi u oglasima za posao?
U oglasima za posao nije dozvoljeno naglašavati pol, starosno doba, izgled kandidata/kandidatkinje ili neko drugo lično svojstvo, navodi se u preporuci Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.
- Kako proveriti da li je poslodavac uplatio doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje?
Na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije možete proveriti uplatu doprinosa koristeći pretraživač za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Potrebno je da upišete broj zdravstvene knjižice, koji se nalazi na prednjoj strani, ispod bar koda i LBO broj koji se takođe nalazi na prednjoj strani zdravstvene knjižice. Zakonom o zdravstvenom osiguranju definisano je da zdravstvene knjižice mogu biti overene samo ukoliko su doprinosi za zdravstveno osiguranje uplaćeni.
- Da li je poslodavac obavezan da zaposlenom dostavi dokaz da je za zaposlenog podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje?
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. Kontrolu da li je poslodavac izvršio ovu obavezu vrši inspekcija rada. Ova obaveza postoji samo za zaposlene koji su radni odnos zasnovali nakon stupanja na snagu Zakona o radu tj. nakon 23. marta 2005. god. Cilj ove odredbe je da se spreči rad na “crno” i u slučaju da se poslodavac ne pridržava ove obaveze može biti kažnjen prekršajno novčanom kaznom
- Da li je moguće radniku uručiti otkaz za vreme bolovanja?
Poslodavac nema pravo da uruči otkaz ugovora o radu za vreme odsustva zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad (bolovanja) ukoliko radnik blagovremeno dostavi potvrdu o sprečenosti za rad sa pečatom lekara. Ako postoji sumnja na bilo koji oblik kršenja prava, radnik može da se obrati inspekciji rada u mestu u kom živi.
- Da li nezaposlena lica imaju prava na novčanu naknadu?
Po prestanku radnog odnosa, nezaposleno lice ima pravo na novčanu naknadu, kao i na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje. Da biste ostvarili to pravo, potrebna je prijava na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje i podnošenje zahteva za primanje novčane naknade u roku od trideset dana po prestanku radnog odnosa. Osnovni princip računanja iznosa novčane naknade se zasniva na prosečnim primanjima u proteklih šest meseci koji prethode prekidu radnog odnosa i iznosi 50% prosečnih primanja. Ipak, postoje određena ograničenja u visini naknade, tako ona ne sme biti ni viša od 160%, niti niža od 80%, minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade. Takođe, postoji mogućnost da celokupan iznos koji vam sleduje, dobijete jednokratno kao pomoć pri samozapošljavanju, odnosno pri osnivanju privatnog preduzeća, samostalno ili u partnerstvu.
- Da li je moguć prekid ugovora o radu zbog trudnoće?
Zakonom je propisano da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Međutim, zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme može da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan. Dakle, poslodavac nije dužan da vam produži ugovor o radu.
- Da li je poslodavac u obavezi da isplati otpremninu zaposlenom usled otkaza ugovora o radu?
Zaposleni koji su usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ostali neraspoređeni i utvrđeni kao višak, imaju pravo na minimum otpremnine utvrđene zakonom, i obaveza je poslodavca da im isplati istu. Otpremnina zaposlenom pripada za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu. Ona ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu.
- Kako ostvariti pravo na neisplaćene zarade?
Za neisplaćene zarade zaposleni se može obratiti nadležnoj inspekciji rada, kao i nadležnom sudu. Po podnošenju zahteva, inspekcija rada nakon izvršenog inspekcijskog nadzora nalaže poslodavcu da u određenom roku mora da isplati zaostale zarade. Poslodavac je dužan da zaposlenog isplaćuje najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Isplatu zarade kontrolišu sami zaposleni. Ukoliko je inspektor rada rešenjem naložio isplatu zarade, a poslodavac nije postupio po rešenju, inspektor rada podnosi zahtev sudiji za prekršaje za neizvršenje rešenja.
- Da li postoji gornja starosna granica za zaključivanje ugovora o radu?
Zakonom o radu utvrđeno je da se radni odnos može zasnovati sa osobom koja ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđenim zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. U skladu sa ovim, zakon nije regulisao gornju granicu za zaključivanje ugovora o radu između poslodavca i nezaposlenog lica, bez obzira da li je to lice korisnik starosne ili porodične penzije. Dakle, poslodavac može da zaključi ugovor o radu, odnosno da zasnuje radni odnos sa korisnikom starosne ili porodične penzije. U tom slučaju, dužan je da plaća sve obaveze iz njegove zarade (doprinos za obavezno socijalno osiguranje i porez).
- Koliko po zakonu može da traje radno vreme, prekovremeni rad i noćni rad i koliko se noćni rad plaća?
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, mada se opštim aktom može utvrditi da traje i kraće tj. 36 časova nedeljno. Sve ispod toga se smatra nepunim radnim vremenom. Prekovremeni rad, po Zakonu o radu, ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, niti duže od 4 časa dnevno. Rad noću je svaki rad koji se obavlja između 10 uveče i 6 ujutro. Budući da se noćni rad smatra težim (a često i opasnijim) od dnevnog rada, i njegova vrednost je viša, pa se za isti posao noću plaća više nego danju. Noćni rad plaća se u uvećanom iznosu najmanje 26% od osnovice.
- Kolika je cena rada za prekovremeni rad?
Prekovremenim radom računa se svako prekoračenje utvrđenog radnog vremena, osim onog ko koga je došlo preraspodelom radnog vremena. Po zakonu o radu, radnik je dužan da radi prekovremeno u slučaju iznenadnog povećanja obima posla, i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne sme trajati duže od četiri sata dnevno ili ukupno osam sati tokom cele nedelje. Ugovor o radu mora sadržati stavku o vrednosti radnog sata zaposlenog u slučaju prekovremenog rada, a poslodavac je obavezan da tu odredbu ugovora poštuje isplatom odgovarajuće naknade, jednom mesečno, uz isplatu redovne plate. Za poslodavce koji ne poštuju ovo predviđene su visoke novčane kazne.
- Koliko dugo može da traje probni rad?
Probni rad može da traje najduže šest meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
- Da li je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu za regres za korišćenje godišnjeg odmora?
Zakonom o radu je utvrđeno da zaposleni ima pravo na naknadu za regres za korišćenje godišnjeg odmora u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Visina regresa nije utvrđena zakonom, kao ni limit, tj. minimum i maksimum tog prava, što znači da poslodavci imaju pravo da u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i drugim kriterijumima utvrde visinu regresa.
- Kakva su prava radnika u slučaju povrede na radu?
Ukoliko radnik doživi povredu na radu, ima pravo na novčanu naknadu od poslodavca za nastalu štetu. Da bi zaposleni ostvario ovo pravo potrebno je da se utvrdi da li postoji subjektivna ili objektivna odgovornost poslodavca i da li je radnik poštovao pravila zaštite na radu. Ako je radnik odgovoran za povredu na radu, poslodavac nije dužan da radniku isplati naknadu štete. Ukoliko je pak poslodavac odgovoran za nastalu štetu, odnosno povredu, čak i kad je radnik svojim ponašanjem doprineo nastanku štete, radnik ima pravo na isplatu sporazumnog dela odštete. Za štetu nanetu trećoj osobi, koju prouzrokuje radnik pri radu, takođe odgovara poslodavac, kod koga je radnik radio kada je šteta prouzrokovana, osim ako se dokaže da se radnik ponašao suprotno pravilima rada.
- Da li postoji mogućnost radnog angažovanja lica - korisnika invalidske penzije, a koje je bilo korisnik naknade po osnovu II (ili III) kategorije invalidnosti?
Kada je u pitanju radno angažovanje invalida rada II i III kategorije, koji ne predstavljaju penzionisana lica po osnovu invalidnosti, već im je samo umanjena radna sposobnost, oni mogu da budu radno angažovani sa preostalom radnom sposobnošću. Kada invalid rada II ili III kategorije ostvari pravo na invalidsku penziju, gubi status invalida rada sa preostalom radnom sposobnošću, a proglašava se invalidskim penzionerom nesposobnim 100% za bilo koji rad. Ako se invalidski penzioner radno angažuje, prema mišljenju nadležnog ministarstva, nema zakonskog osnova da mu se automatski ukine invalidska penzija. Međutim, postoji zakonska mogućnost da Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pokrene inicijativu za ponovno preispitivanje radne sposobnosti tog invalidskog penzionera. Ukoliko se u postupku pregleda pred lekarskom komisijom utvrdi njegova radna sposobnost postoji mogućnost da mu se ukine pravo na invalidsku penziju.
- Kako ostvariti pravo na subvenciju za samozapošljavanje?
Da bi nezaposleno lice ostvarilo ovo pravo, potrebno je da podnese zahtev za dobijanje subvencija za samozapošljavanje, na osnovu javnog konkursa koji raspisuje Nacionalna služba za zapošljavanje, putem sredstava javnog informisanja. Subvencija za samozapošljavanje utvrđuje se u visini od 80.000 do 150.000 dinara. Isplata novčane naknade za samozapošljavanje vrši se na osnovu ugovora koji zaključuju nezaposleni i Nacionalna služba za zapošljavanje.
- Koje su sve oblasti volonterskog rada?
Volonterski rad se može sprovesti u oblastima kao što su npr. mediji i komunikacije, kultura, sport, zaštita životne sredine, socijalna zaštita, humanitarni rad i druge oblasti.
- Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi osoba mogla da volontira?
Volontiranje može da obavlja lice koje ima najmanje 15 godina života. Lice mlađe od 18 godina života može da volontira uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja. Lice mlađe od 15 godina života može biti uključeno u obavljanje vaspitno-obrazovnih volonterskih aktivnosti, u skladu sa propisima o obrazovanju i vaspitanju i ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Volonteri ne mogu raditi na poslovima koji su opasni za život i zdravlje ili se obavljaju u uslovima opasnim za život i zdravlje.
- Koje uslove moraju da ispune privredna društva i javna preduzeća za organizovanje volontiranja?
Privredno društvo, odnosno javno preduzeće može da bude organizator volontiranja u skladu sa ovim zakonom, ako: 1) organizuje volontiranje za opšte dobro, odnosno dobro drugog lica na poslovima van delatnosti privrednog društva, odnosno javnog preduzeća; 2) se obavljanjem volonterskih usluga i aktivnosti ne stiče dobit; 3) volontiranje ne zamenjuje rad zaposlenih i drugih radno angažovanih lica u privrednom društvu, odnosno javnom preduzeću. Pravno lice iz stava dužno je da pribavi saglasnost ministarstva nadležnog za rad za program volontiranja. Pravno lice dužno je da ministarstvu uz program volontiranja dostavi izvod iz registra privrednih subjekata i pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, a na zahtev ministarstva i drugu dokumentaciju. Ministarstvo je dužno da u roku od 15 dana od dana prijema programa volontiranja, odnosno dopune dokumentacije odluči o davanju ili odbijanju saglasnosti na program volontiranja.
- Da li je moguće tražiti potvrdu o volontiranju od organizacije u kojoj je osoba volontirala?
Da, naravno. Po završenom volonterskom radu, organizator je dužan da volonteru, na njegov zahtev, izda potvrdu i/ili volontersku knjižicu..
- Kada se podnosi izveštaj o volontiranju Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, kako i zašto?
Organizator volontiranja dužan je da Ministarstvu dostavi izveštaj o volontiranju najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Izveštaj o volontiranju sadrži podatke o: organizatoru volontiranja, programu volontiranja, odnosno volonterskim uslugama i aktivnostima, korisniku volontiranja, volonterima i ugovorima o volontiranju. Izveštaj se sačinjava u dva primerka, od kojih se jedan dostavlja u navedenom roku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, na adresu Nemanjina 22-26, 11000 Beograd.
- Kada poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu?
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u sledećim slučajevima: ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze (neizvršavanje, nesavesno i nemarno obavljanje radnih zadataka, odavanje poslovnih tajni, odbijanje prekovremenog rada, neopravdano izostajanje sa posla...), ako ne poštuje radnu disciplinu, ako učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom, ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa, ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu, ako usled promene u kompaniji prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
- Da li članovi domaćinstva preduzetnika mogu raditi u radnji bez zasnivanja radnog odnosa?
Prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima članovi porodičnog domaćinstva osnivača radnje mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa. Članovima porodičnog domaćinstva se, u smislu navedenog Zakona, smatraju bračni drug, deca i roditelji. U tom slučaju moraju imati opštu zdravstvenu sposobnost, osim ako Zakonom o privatnim preduzetnicima za obavljanje određenih delatnosti nije drukčije određeno, kao i da ispunjavaju uslove u pogledu kadrovske osposobljenosti, ukoliko priroda delatnosti to zahteva. Osim toga, moraju ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti utvrđene propisima o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koje na osnovu člana 10. Zakona o privatnim preduzetnicima moraju ispunjavati osnivač i radnici koji obavljaju sledeće delatnosti: proizvodnja i promet životnih namirnica, ugostiteljska delatnost, pružanje usluga smeštaja i ishrane turistima u domaćinstvu, proizvodnja i promet sredstava za negu i ulepštavanje lica i tela, pružanje usluga higijenske nege.
- Sa koliko godina se ostvaruje pravo na starosnu penziju?
Pravo na starosnu penziju mogu ostvariti osiguranici: muškarac – sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, sa 40 godina staža osiguranja i najmaje 54 godina života; žena – sa 60 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, sa 35 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 53 godine i četiri meseca života. Pripadnici oba pola sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na starost.