Kako je ova zima “rashladila” planinski turizam
Dok se zimska sezona bliži svojoj drugoj polovini, a januar i februar tradicionalno važe za najintenzivnije mesece domaćeg planinskog turizma, tržište vikendica i privatnog smeštaja u Srbiji pokazuje „pukotine“ između ponude koja je kontinuirano rasla i potražnje koja je osetno podbacila u 2025. godini.
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i stanje na platformama za oglašavanje ukazuju na to da zima 2025/2026. donosi neujednačene rezultate – Zlatibor ostaje dominantan, dok su Kopaonik i Tara među destinacijama koje beleže slabiju popunjenost, naročito van atraktivnijih datuma poput praznika i školskog raspusta.
Iako nema konkretnih istraživanja koja bi utvrdila razloge za pad potražnje, pretpostavka je da su „krivci“ previsoke cene na Kopaoniku – neproporcionalne kvalitetu ponude i sadržaja – kao i manjak vrhunskih smeštaja na Tari.
Prema podacima RZS-a, u novembru 2025. godine – koji često pouzdano signalizira dalji tok zimske sezone – broj dolazaka turista u Srbiji bio je manji za 4,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je broj noćenja opao za 4,3 odsto. Taj pad zabeležen je i kod domaćih i kod stranih turista, što potvrđuje da nije reč samo o sezonskoj oscilaciji, već o širem obrascu. U takvom ambijentu, privatni smeštaj – vikendice, kuće za odmor i apartmani – postaje segment koji prvi oseća pritisak i posledice.
Zlatibor, ipak, bez premca
Ova planina i tokom zimske sezone 2025/2026. potvrđuje status najotpornije domaće planinske destinacije. Prema statistici RZS-a, Zlatibor beleži rast broja dolazaka i noćenja u odnosu na prethodnu godinu, što ga izdvaja od većine drugih. Taj trend se jasno vidi i na tržištu privatnog smeštaja: ponuda vikendica i apartmana je izuzetno široka, a potražnja i dalje postoji, iako nešto selektivnija nego ranije.
Na oglasima se može naći sve – od manjih apartmana po cenama od 25 do 40 evra po noći, do luksuznijih vikendica i kuća za veće grupe, čije se cene u januaru i februaru kreću od 90 do 150 evra po noći, u zavisnosti od lokacije i uređenja prostora.
Ipak, razlika u odnosu na prethodne sezone je u tome što cene više nisu fiksne: sve češće se nude popusti za duži boravak, fleksibilni termini i dogovor oko cene, naročito nakon prazničnog pika.
Zahvaljujući dobroj infrastrukturi, sadržajima van oblasti skijanja, blizini velikog broja smeštajnih jedinica i imidžu „destinacije za sve sezone“, Zlatibor godinama uspeva da privuče i one goste koji ne dolaze isključivo zbog snega i ski-avantura. Upravo ta širina ponude amortizuje pad kupovne moći i čini Zlatibor izuzetkom. Istovremeno, oslanjanje samo na ski-segment predstavlja slabost Kopaonika ako su cene paprene – kao što jesu.
Skupa destinacija koja gubi goste
Za razliku od Zlatibora, druga najpopularnija srpska planina ove zime ulazi u sezonu sa znatno slabijom dinamikom, posebno kada je reč o privatnom smeštaju van samog ski-centra. Iako podaci RZS-a pokazuju da Kopaonik i dalje ima visok apsolutni broj noćenja, indeksi ukazuju na pad u odnosu na prethodnu godinu, naročito kod domaćih gostiju.
Na tržištu vikendica i apartmana to se vidi vrlo jasno: ponuda je velika, ali se potražnja svodi na uski krug gostiju koji su spremni da plate visoke cene boravka. Cene noćenja u privatnom smeštaju u januaru i februaru najčešće se kreću od 40 do 80 evra za apartmane van centra, dok su vikendice i veći objekti često nedovoljno popunjeni, osim u periodima raspusta.
Kopaonik tako postaje sve manje pristupačna destinacija – ne samo zbog smeštaja, već i zbog ski-pasova, ugostiteljskih usluga i ukupnih dnevnih izdataka. Deo domaćih turista se okreće alternativama, poput Golije i Goča, ili stranim ski-centrima u Italiji, Sloveniji i Austriji, a dobar deo njih i skraćuje boravke. To direktno pogađa privatni smeštaj koji je godinama rastao na krilima stalnog, očekivanog priliva gostiju i prihoda.
Tara nudi mir, ali to nije dovoljno
Tara, kao planina koja tradicionalno privlači goste željne mira, prirode i vikend-odmora, ove zime beleži jedan od izraženijih padova posećenosti. Podaci RZS-a ukazuju na smanjeni broj dolazaka i noćenja, naročito kod stranih turista, dok se domaća potražnja uglavnom svodi na vikende i kraće boravke.
Na oglasima je ove sezone uočljivo da su vikendice na Tari često dostupne i tokom januara i februara, uz cene koje se kreću od 30 do 70 evra po noći. Dakle, cene ne padaju dovoljno, a popunjenost je slaba. Vlasnici, ipak, pokušavaju da pronađu kompromis, navodeći mogućnost dogovora oko cene, popuste za više noći i fleksibilne uslove, što jasno ukazuje na slabiju tražnju nego prethodnih sezona.
Tara se suočava i sa problemom tipičnim za destinacije koje nemaju razvijen masovni zimski sadržaj: bez zagarantovanog turizma usred zime, popunjenost zavisi od opšteg raspoloženja tržišta, a ono je u 2025. godini potonulo.
Banje kao „rezervna opcija“
Zanimljivo je da banjski centri u zimskim mesecima postaju svojevrsna alternativa planinama. Iako ni oni nisu imuni na pad ukupnog broja noćenja, pojedine destinacije, poput Vrnjačke Banje, Vrdnika ili Novopazarske banje, beleže stabilniju potražnju, naročito za vikend-aranžmane. Vikendice i kuće za odmor u blizini banja često se izdaju po cenama nižim od planinskih, uz dodatnu prednost velnesa, spa centara i drugih sadržaja.
Tržište se hladi, ali ipak održava balans
Zima 2025/2026. pokazuje da je tržište vikendica u Srbiji ušlo u fazu realnog suočavanja sa potražnjom. Šta to znači? Godine ekspanzije, u kojima se gotovo svaki objekat lako izdavao, sada su očigledno iza nas. Kao i kod kupovine stana ili plaćanja kirije, tako su i kod odabira smeštaja za odmor kupci danas oprezniji. Shodno tome, trenutno najbolje prolaze destinacije sa širokom ponudom i fleksibilnijim cenama, dok se one koje zavise od jednog tipa gostiju ili jedne sezone suočavaju sa praznim kapacitetima i kasama.
Zlatibor ostaje izuzetak i ujedno lider, ali ni on više ne može da funkcioniše bez prilagođavanja tržištu. Kopaonik i Tara pokazuju da visoke cene i ograničeni sadržaji imaju svoj limit, dok banje jačaju kao stabilnija, zimska alternativa.
U mesecima koji slede, ključno pitanje neće biti koliko vikendica ili apartmana za izdavanje postoji u Srbiji – već koliko njih zaista može da pronađe goste u uslovima promenjenih navika, racionalnije potrošnje i zasićenog tržišta.
