Kupovina novog stana ili renoviranje starog: šta je isplativije u 2025?
Tržište nekretnina u Srbiji, a naročito u Beogradu, nekoliko godina unazad doživljava istinsku ekspanziju – kako u pogledu rasta cena, tako i kada je reč o rekordnom broju izdatih građevinskih dozvola i procvatu novogradnje. Ipak, uprkos brojnim benefitima koje novogradnja sa sobom nosi, poput moderne opremljenosti, aktuelnih materijala i kompleksa, stari stanovi za mnoge predstavljaju simbol sigurnosti i kvaliteta. To se, pre svega, odnosi na period gradnje sedamdesetih godina prošlog veka. Debeli zidovi, funkcionalan raspored, zgrade podizane u kvartovima s urbanističkim planom i dobrom infrastrukturom, samo su neke od prednosti tog tipa nekretnine.
Kada biste pravili spisak “za” i “protiv” novog, odnosno starog stana, verujemo da bi dilema bila velika koji kupiti na kraju. Domaće stambeno tržište je u 2025. takvo da su cene paprene, potražnja i dalje nadilazi ponudu, pa se za neki “pristojan” iznos mogu naći ili manji novi stanovi ili nekretnine na krajnjem obodu grada. S druge strane, stari stanovi uglavnom imaju nižu startnu cenu, ali ne svuda. U opštinama Savski venac, Stari grad ili Vračar, oni su i dalje prestiž, što sa sobom nosi visoke cene kvadrata. Osim toga, usluge majstora, a posebno dizajnera enterijera ili arhitekata zarad renoviranja/adaptacije stana – bivaju sve skuplje, pa je zaista hamletovsko pitanje koliko se isplati kupovina nekretnine u starogradnji. Pri tome, ne treba računati samo materijalni trošak, već i utrošak vremena, energije i nerava na dogovaranje sa majstorima.
Od Vračara, gde je prosečna cena kvadrata iznad 4.000 evra, i Savskog venca sa cenom od oko 4.500 evra po kvadratu, odnosno Starog grada koji je negde između, pa sve do Zemuna, Novog Beograda i Voždovca, Rakovice na drugoj strani grada – cenovni raspon u Beogradu je prilično veliki, ali je evidentno da cene stanova svuda rastu u kontinuitetu. Prestonicu na tom putu prate i drugi veliki gradovi, poput Novog Sada gde je prosečna cena kvadratnog metra nadomak 1.700 evra, te Niša i Kragujevca koji se približavaju brojci od 1.600 evra po kvadratu.
Iako novogradnja sama po sebi nudi čitav jedan koncept modernog, ušuškanog i stabilnog stila života, uz često “koketiranje” pri oglašavanju – sa pojmovima “oaza za život” ili “luksuzni apartmani s najlepšim pogledom”, stara gradnja svakako ne gubi svoj deo tržišnog kolača.
Ako se, pak, odlučite za vremešni tip gradnje i želite da starom stanu date svoj lični pečat, imajte u vidu da renoviranje stana u Beogradu može biti značajan finansijski poduhvat.
Prosečna cena renoviranja u 2025. godini kreće se od 440 do 500 evra po kvadratnom metru za standardne materijale i osnovne radove. Za luksuzne materijale i složenije radove, cena može premašiti 600 evra po kvadratu.
Specifični troškovi uključuju:
- keramičarske radove: hidroizolacija tuš-kabine i kupatila oko 250 evra, postavka podne keramike u kuhinji, kupatilu i terasi oko 400 evra, postavka zidne keramike u kupatilu i kuhinji oko 700 evra, nabavka i ugradnja inoks lajsni oko 150 evra, nabavka keramike oko 1.800 evra za stan od 60 kvadrata u srednjem cenovnom rangu;
- električarske radove: demontaža starog i montaža novog bojlera oko 30 evra, izrada nove instalacije po rasvetnom mestu oko 10 evra, povezivanje električnih šporeta oko 17
- vodoinstalaterske radove: demontaža starog i montaža novog lavaboa oko 25 evra, demontaža stare i montaža nove WC šolje oko 25 evra, montaža kade sa ozidavanjem od 60 do 80
Dodatno, trošak za projektovanje može biti između 200 i 400 evra po prostoriji, u zavisnosti od kompleksnosti projekta i izbora arhitekte.
I dalje ste u dilemi? Prednosti i mane oba pristupa
Kada se odlučujete između kupovine novog stana i investiranja u stariji stan koji zahteva renoviranje, prednosti i mane oba pristupa postaju ključne za konačnu odluku. Novi stanovi često privlače kupce svojom modernom infrastrukturom, energetski efikasnim rešenjima i minimalnim troškovima održavanja u prvim godinama. Useljenje je brže i praktičnije, a dodatna ulaganja skoro da nisu potrebna, što predstavlja veliku pogodnost za one koji žele da se odmah usele ili planiraju brzo izdavanje. Nije retkost da ljudi kupe nov, obično manji stan, upravo zarad biznisa rentiranja. Činjenica je da zakupci preferiraju novije stanove i spremni su da plate višu kiriju ako žive u takvom stanu.
Ipak, ova pogodnost dolazi sa cenom. Kvadratni metar novogradnje, posebno u centralnim opštinama Beograda, dostiže visoke cene, pa je finansijski zahtevnija opcija. Pored toga, izbor lokacija po povoljnijim cenama može biti ograničen, dok u luksuznijim delovima grada postoji rizik da se plati više nego što objekat realno vredi.
S druge strane, stariji stanovi nude fleksibilnost i potencijal za prilagođavanje prostora sopstvenim željama. Kupovina stana koji zahteva renoviranje može biti isplativa, naročito ako je početna cena nekretnine niža. Renoviranjem, prostor možete potpuno prilagoditi svom životnom stilu, a istovremeno povećati tržišnu vrednost stana. Posebno treba istaći salonce čija je sentimentalna vrednost velika, jer važe za simbol starog, otmenog Beograda kakav sve više nestaje u moru novih, luksuznih, istovetnih objekata i stanova, neretko bezličnih.
Ipak, ukoliko odlučite da kupite stari stan, znajte da taj poduhvat zahteva vreme, strpljenje i dodatna ulaganja (kao što smo gore pomenuli). Troškovi renoviranja često premašuju prvobitna očekivanja, a proces može trajati mesecima, uključujući angažovanje raznih majstora i stručnjaka. Dodatno, logistika i koordinacija radova može biti izazov, naročito za one koji se prvi put upuštaju u adaptaciju stana.
Suštinski, nijedna opcija nije unapred bolja. Izbor zavisi od ličnih prioriteta, finansijskih mogućnosti i spremnosti na dodatni trud. Dok novi stan nudi udobnost i sigurnost bez komplikacija, starogradnja pruža priliku da stvorite prostor po svojoj meri, ali uz veći rizik i odgovornost.
O čemu još treba misliti
Pored finansijskih i praktičnih aspekata, važno je razmotriti i dugoročne trendove u životnom stilu i na tržištu nekretnina. Novi stanovi često dolaze sa modernim zajedničkim prostorima – poput teretana, igraonica za decu, zelenih krovnih terasa ili parkinga – što može značajno uticati na kvalitet svakodnevnog života. Starogradnja, s druge strane, često nudi veću povezanost sa okolinom: bliže su kulturne institucije, kafići, škole i lokalne pijace, što doprinosi osećaju pripadnosti.
Takođe, važno je razmotriti buduću likvidnost nekretnine. Novogradnja se često jednostavnije prodaje ili, kao što smo već rekli, izdaje odmah nakon završetka gradnje, jer su današnji kupci i zakupci usmereni na moderne standarde. Stariji stanovi, iako potencijalno skuplji za renoviranje, zadržavaju vrednost zbog svoje unikatnosti i prestižne lokacije, što ih dugoročno čini stabilnom investicijom.
Na kraju, pri izboru stana ne treba zanemariti i lične faktore – koliko vremena i energije možete posvetiti renoviranju, koliko vam znači karakter prostora, i koliko cenite praktičnost i udobnost stana koji se prodaje po principu “ključ u ruke”. Ova odluka nije samo finansijska, već i životna, jer pravi izbor stana može značajno oblikovati vaš svakodnevni kvalitet života i zadovoljstvo prostorom ubuduće.
