Počinje projekat „Konačno svoj na svome“ – sve o novoj legalizaciji
Država apeluje na građane da se prijave što pre, jer se u samo prvih dvanaest meseci očekuje više od 400.000 podnetih zahteva
Sa početkom primene novog Zakona o legalizaciji, 8. decembra 2025. startovao je i projekat „Konačno svoj na svome“, koji uvodi najobuhvatniju digitalnu reformu ovog postupka do sada. Iako se godinama govorilo o potrebi pojednostavljivanja i završetka legalizacije bespravnih objekata, novi sistem prvi put uvodi centralizovanu bazu, jedinstvenu digitalnu prijavu i jasno određene zone koje unapred definišu da li legalizacija jeste ili nije moguća. Time se značajno menja način obrade predmeta, ali i odgovornost lokalnih samouprava, koje su morale u veoma kratkom roku da pripreme digitalne planove o zonama.
Upravo od tih planova zavisi sve što će građane ubuduće zanimati: da li njihov objekat uopšte ulazi u postupak, kolika će biti naknada za ozakonjenje, da li je potrebna saglasnost drugog organa ili je reč o lokaciji na kojoj legalizacija ni u teoriji nije moguća.
Problemi oko rokova nastali su jer su opštine imale samo 60 dana da završe posao koji zahteva usklađivanje planova, precizno definisanje zona i njihovo povezivanje sa novom platformom Ministarstva građevinarstva. Mnoge lokalne administracije upozoravale su da je zadatak obiman, ali zakon je ostao striktan – sve mora biti gotovo do datuma početka primene, jer se prijave zasnivaju upravo na tim digitalnim podacima.
Ko može da podnese prijavu?
Prijavu za legalizaciju moći će da podnesu vlasnici objekata, nosioci prava korišćenja, zakupci državnog zemljišta koji su gradili u skladu sa ranijim pravilima, kao i naslednici. Sve će se odvijati isključivo elektronski, kroz platformu eUprave. Građani koji nisu digitalni pismeni ili žive u oblastima sa slabijim internetom, moći će da podnesu zahtev preko šaltera lokalne samouprave, gde će službenici u njihovo ime unositi podatke u centralni sistem.
Tražena dokumentacija je standardizovana na nivou države:
- Neophodan je dokaz identiteta i dokument kojim se potvrđuje pravni osnov – list nepokretnosti kada postoji, ugovor, rešenje o nasledstvu ili drugi akt kojim se potvrđuje da je podnosilac stvarni korisnik ili graditelj objekta.
- Drugi važan element je geodetski snimak postojećeg stanja. U nekim slučajevima dovoljan će biti i satelitski snimak iz državne baze, ali kada objekat nije vidljiv, ima neregularne gabarite ili se nalazi u kompleksnoj urbanoj zoni, građani će ipak morati da angažuju ovlašćenog geodetu.
- Fotografije objekta iz više uglova su vizuelni dokaz i obavezan deo prijave.
- Izjava o periodu gradnje, koja se proverava kroz snimke od ranije i postojeću dokumentaciju, jer legalizacija važi samo za objekte nastale pre određenog datuma.
- U nekim slučajevima, podnose se i saglasnosti nadležnih organa, recimo, kada je reč o zaštićenom kulturnom dobru, prvoklasnom zemljištu ili vodnom području.
Kako izgleda proces prijave?
Proces prijavljivanja počinje unosom broja parcele ili adrese na portalu eUprave. Sistem automatski povlači podatke o zoni u kojoj se objekat nalazi, kao i informaciju da li je legalizacija moguća i kolika naknada važi za taj konkretan slučaj. Nakon toga, podnosilac učitava svoju dokumentaciju, potpisuje zahtev elektronskim potpisom ili kroz pojednostavljenu digitalnu identifikaciju, i na kraju dobija potvrdu da je predmet predat.
Svaki korak biće vidljiv u elektronskoj evidenciji – od pregleda dokumentacije, preko izlaska službenika ili geodete, do donošenja rešenja i upisa u Katastar. To znači da građani ne moraju da posećuju više institucija, jer je ceo postupak spojen u jednu digitalnu proceduru.
Naknade za legalizaciju biće određivane prema zoni i kretaće se od stotinu do hiljadu evra. Najniže naknade predviđene su za male stambene objekte u ruralnim sredinama i perifernim zonama, dok će najviše plaćati vlasnici većih objekata u atraktivnim gradskim područjima.
Tako će, na primer, mala stambena kuća od 60 do 80 kvadrata u seoskom području poput Mrčajevaca kod Čačka, Kovilja kod Novog Sada ili Grošnice kod Kragujevca, najverovatnije spadati u najnižu kategoriju, pa bi vlasnici takvih objekata mogli da plate oko 100 do 150 evra. Kuće od oko 100 do 120 kvadrata u prigradskim naseljima – recimo u beogradskoj Batajnici ili Borči, niškoj Donjoj Vrežini ili subotičkom Čantaviru – ulaziće u srednji raspon, što znači naknadu između 250 i 400 evra. Naknade za stanove u zgradama koje se nalaze u osrednje atraktivnim delovima gradova, poput određenih blokova Novog Beograda, niškog Bulevara Nemanjića ili kragujevačkog Aerodroma, mogle bi da koštaju između 500 i 700 evra. Najviši iznosi biće rezervisani za velike porodične kuće od oko 250 kvadrata u najtraženijim zonama, poput Zvezdare (oko Đerma), novosadske Grbavice ili niškog centra, gde naknada može ići do 1000 evra. U pojedinim opštinama, naročito u slabije naseljenim ili planinskim područjima u kojima država želi da podstakne uređenje evidencije i razvoj infrastrukture, moguće je i potpuno oslobađanje od plaćanja.
Ako objekat pripada kategoriji u kojoj legalizacija nije moguća, sistem će to odmah prikazati. To se dešava kada je objekat podignut na zaštićenom poljoprivrednom zemljištu prve klase, u zoni kulturnog dobra, na klizištu, u koridoru planirane infrastrukture ili kada je građen nakon datuma koji zakon dopušta. Građani, u tom slučaju, mogu pokrenuti upravni postupak kako bi proverili da li je zonska klasifikacija ispravna, ali čak i eventualna greška u zoni ne može omogućiti legalizaciju na lokacijama na kojima je zakon strogo zabranjuje.
Šta sledi posle prijave?
Nakon podnošenja prijave, predmet automatski ulazi u centralnu bazu, a lokalna samouprava dobija obaveštenje da može da započne obradu. Postupak uključuje proveru dokumentacije, uparivanje sa digitalnim planom, eventualni izlazak na teren i donošenje rešenja.
Kada građanin uplati naknadu, objekat se prosleđuje na upis u Katastar, čime proces biva završen i objekat dobija pravni status.
Samo u prvih dvanaest meseci očekuje se podnošenje više od 400.000 zahteva. Dakle, rano podnošenje znači i bržu obradu, ali i izbegavanje mogućih tehničkih problema u periodu najvećeg opterećenja sistema. Neki stručnjaci podsećaju i da će naknade u prvoj fazi projekta gotovo sigurno ostati na donjoj granici, dok kasnije mogu biti korigovane – kada bude završen kompletniji unos podataka u digitalnu bazu.
Za građane je, u suštini, bitno da već sada provere zonu u kojoj se nalazi njihov objekat, pripreme dokumentaciju koja dokazuje identitet, pravni osnov i izgled objekta, obezbede geodetski snimak ako je potreban, i da provere da li ispunjavaju tehničke uslove za elektronsko potpisivanje prijave. Ako se sve planirano ostvari, ovaj postupak bi prvi put ikada trebalo da im omogući da – kroz jednu jedinstvenu proceduru – dođu do punog pravnog statusa objekta koji neretko decenijama koriste bez regularnog vlasničkog rešenja.
U tome i jeste poenta projekta „Konačno svoj na svome“: da se pravna neizvesnost zameni jasnim, digitalnim postupkom, kroz koji nerešeni objekti konačno mogu da uđu u zvanične evidencije. Ipak, to kako će sistem zaživeti u praksi – pre svega zavisi od tehničke spremnosti opština i brzine kojom budu obrađivani predmeti, ali je građanima, makar, prvi put unapred poznato šta ih očekuje, koliki će biti troškovi i kada mogu da računaju na rešenje.
