Poljoprivredno zemljište na ceni
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji poslednjih godina prodato je u opštini Ruma.Parcela od 5,6 hektara dostigla je cenu od milion evra, preneli su mediji prethodnih dana pozivajući se na izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Ono što je najpre karakteristično za poljoprivredno zemljište u Srbiji je da nedostaje kvalitetnih parcela. Kako kažu upućeni, veći kupci otkupili su i veće površine, izdvajajući veliki novac za njih, dok se manja imanja brzo prodaju, najčešće zbog ulaganja u stanove ili neku drugu nekretninu.
Nedostaje kvalitenih parcela
Prema podacima RGZ za prvi kvartal ove godine gledano u ukupnim transakcijama nepokretnosti posle stanova najviše je prometovano upravo poljoprivredno zemljište - 17%, zatim građevinsko zemljište -14,8%. Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta na početku ove godine prometovan je na teritoriji opštine Palilula u Slancima po ceni od 29 evra/m2 za parcelu površine 1.749 m2. Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište (kultura njiva) u Srbiji iznosi 383.878 evra, ostvarena je na teritoriji opštine Šid za 13 parcela koje imaju ukupnu površinu od 47 ha 31a 77m2. (podaci RGZ)
Interesovanje za kupovinu raste, na ceni zemlja blizu saobraćajnica
U agenciji za nekretnine „Zidart“ kažu nam da primećuju da je interesovanje za poljoprivredno zemljište u poslednje vreme u značajnom porastu. Najviše se traži u blizini glavnih saobraćajnica. Tako, na primer, interesovanja najviše ima potezu autoput od Beograda ka Zagrebu, Batajnici i okolini, Višnjičkoj Banji, Sopotu, Grockoj. Cene se kreću od 2.000 do 15.000 po aru i porasle i do 15 odsto u odnosu na prethodne godine, pokazuju podaci ove agencije. Najskuplje zemljište sada je u vojvođanskom okrugu, Batajnici, ali i Novim Banovcima. Navode da se najčešće kupuje za gradnju poslovnog prostora ili mini kućica za odmor, dok manje za poljoprivrednu proizvodnju.
Šta je sve doprinelo rastu cena
Agroekonomista Milan Prostran kaže da je na rast cena poljoprivrednog žemljišta uticao pre svega nedostatak obradivog, odnosno korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Upozorava i da je poslednji popis pokazao je da su se za deset godina smanjile ukupne površine poljoprivrednog zemljišta za više od milion hektara. Nekada smo imali 4, 2 miliona hektara, a sada oko 3, 3 miliona korišćenog obradivog zemljišta, podseća. Prema prvim rezultatima popisa poljoprivrede iz 2023. godine, u Srbiji ima 122.257 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta. Zbog poplava, klimatskih promena, erozija, degradacije terena i izgradnje raznih insfrastrukturnih objekata površine se sve više smanjuju.
„To se razumljivo odrazilo na cenu zemljišta koja ima uzlazni trend, a interesovanje kupaca raste“, navodi Prostran. Kaže da je poljoprivredno zemljište sada traženo svuda u svetu, odnosno da nisu samo takvi trendovi u Srbiji.
Razlike u cenama
Trendovi visokih cena po svemu sudeći biće trend i u budućnosti. Navodeći primer koliko su cene porasle, Prostran podseća da je 2008. posle potpisivanja sporazuma sa Evropskom unijom cena najkvalitetnijeg zemljišta u Vojvodini bila 8.000 evra. Danas je u delu oko Bečeja i Tise i do 140.000 evra za hektar. U ostalim delovima Srbije ipak se može se naći po nižim cenama.
Koliko se cene razlikuju pokazuje i primer koji se može videti na našem portalu.
Tako na primer u Batajnici, u blizini autoputa za Novi Sad 500 ari se prodaje za 6, 2 miliona evra, odnosno 12.500 evra za ar. Približna cena za ar kreće se i u Slankamenu, dok recimo u Šumadiji, konkretno Mladenovcu nudi se njiva za 440 evra po aru, a na Kosmaju za 1.600 evra. Na jugu, zatim istočnoj i zapadnoj Srbiji i promet zemljišta je manji jer nema tako kvalitetnog zemljišta kao kao u Vojvodini.
„Ne postoji toliki interes vlasnika da prodaju, a jasno je da tamo gde je kvalitetnije kao u Vojvodini i nema ga dovoljno da će biti skuplje. Tako se u Bačkoj kreće do 20.000 evra po hektaru“, kaže Milan Prostran.
Problem je kaže to što su površine rascepkane, a ako se bude u budućnosti radilo na uređenju poput recimo navodnavanja može se računati na to da će cene zemljišta još više rasti. Objašnjava da mnogo faktora utice na cenu zemljišta a neki od njih su blizina saobraćajnicama, putevima, rekama…
Takođe, zavisi iz kojih motiva neko kupuje zemljište, da li zato što želi da obrađuje zemlju ili da kasnije nešto gradi. Do sada se pokazalo da ima i onih koji ga kupuju da zemlju obrađuju i gaje neke od kultura, a neki ga kasnije koriste upravo kao građevinsko zemljište. Podseća da je u nekim delovima obradiva zemlja prodavana po mnogo nižoj ceni u okviru cene kapitala, a da se moglo očekivati da će kasnije vlasnici to pretvarati u građevinsko zemljište i prodavati.
I u Evropi „nestaje“ zemljište
Trendovi smanjena poljoprivrednog obradivog zemljišta su aktuelni i u EU. U Evropi svake godine nestane zemljište veličine celoga okruga Berlina. Govoreći u o cenama, Milan Prostran navodi primer da se u severnoj Italiji cena poljoprivrednog zemljišta kreće od 150.000 do čak 200.000 evra za hektar.
