Rok za podnošenje prijava za legalizaciju završen, koji su dalji koraci
Novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima omogućava evidentiranje i upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i provere tehničke ispravnosti objekta.
Skupština Srbije je zakon koji omogućava ovaj upis usvojila u oktobru 2025. godine, a sistem za podnošenje prijava počeo je sa radom od 8. decembra putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Rok za prijavu za upis objekata prvobitno je bio 5. februar, ali je produžen za tri dana, do 8. februara.
Do tada je za upis nelegalnih objekata stiglo skoro dva i po miliona prijava, saopštili su nadležni. Podnosilac prijave postaje „svoj na svome“ kada ga Republički geodetski zavod upiše u katastar nepokretnosti.
Tako nalaže procedura.
Resorno ministarstvo procenjuje da će u prvih šest meseci primene zakona biti upisano između 300.000 i 500.000 objekata.
Do sada upisano oko 1.000 objekata
Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić rekao je ovih dana za RTS da se već krenulo sa procesom upisa.
Veruje da će sigurno pola miliona upisa biti završeno do kraja godine.
Do sada je upisano oko 1.000 objekata.
Prema dosadašnjoj analizi, 74 odsto svih prijava odnosi se na porodične stambene objekte, kao i pomoćne i ekonomske objekte.
Milić je objasnio da se potvrda elektronski dostavlja nadležnim institucijama, dok podnosilac zahteva dobija obaveštenje o izvršenom upisu i obavezu plaćanja naknade.
"Vi dobijate obaveštenje da je izvršen upis kao neko ko je prijavio svoj objekat koji nije upisan i treba da se uplati naknada. Naknade će biti u visini doprinosa za građevinsko zemljište kad se radi o stambenim i poslovnim zgradama gde su investitori pravna lica", rekao je Milić.
Naknada se ne plaća unapred. Naime, nakon obaveštenja Agencija dostavlja putem imejla, telefona ili na adresu iz prijave podnosioca.
Rok za uplatu po zakonu je 30 dana.
U toku analiza podnetih zahteva
Obrada predmeta obavlja se po redosledu prijema, a u toku je analiza podnetih zahteva.
NBS je saopštila da će objekti odmah nakon upisa u katastar ući u redovan pravni promet.
To znači da će vlasnici nelegalnih objekata, koji su podneli prijavu za njihovu legalizaciju potom moći da ih otuđuju i stavljaju pod hipoteku, radi podizanja kredita kod poslovnih banaka.
Inače, najviše prijavljenih objekata ima u Beogradu i to u gradskim opštinama Palilula i Zemun, a slede gradovi Niš, Kragujevac i Novi Sad.
Zakon se primenjuje na objekte i zemljišta koji do sada nisu upisani u katastar ili nisu upisani u celini, uključujući veliki broj bespravnih stambenih objekata i delova zgrada.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 4, 8 miliona nelegalnih objekata.
Nadležni su ukazali da među njima ima i onih sa privremenim građevinskim dozvolama.
Šta nalaže procedura
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam upoređuje podatke iz prijave i javnih evidencija.
Za objekte koji su izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu, bez pravnog osnova - agencija će pozvati podnosioca da uredi odnose sa vlasnikom zemljišta.
Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, između ostalog su bili i objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, kao i objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.
Druga faza
Počela je i druga faza postupka – mogućnost podnošenja prigovora na prijave.
Prigovor mogu uputiti sva lica koja smatraju da im je neko pravo oštećeno ili oduzeto. Agencija nastavlja postupak u zavisnosti od toga da li su osnovani.
U slučaju neuredne prijave, Agencija obaveštava podnosioca i ostavlja rok od 30 dana za dopunu dokumentacije.
Postoje i objekti koji ne mogu biti predmet upisa, a to su oni u zaštićenim prirodnim i kulturnim zonama.
U slučaju da vlasnik ne prijavi objekat, Agencija će najpre rešavati podnete prijave, a zatim će sačiniti spisak neprijavljenih objekata i dostaviti ga Republičkom geodetskom zavodu (RGZ).
Nabavljeni su i dronovi koji će u realnom vremenu dostavljati podatke o svim promenama na terenu.
Nadležni ukazuju i da do sada nije bilo prigovora u vezi sa primenom zakona.
Pravo na prigovore imaju lica koja smatraju da postoji greška u podnetoj prijavi za upis bespravnih objekata ili određena nepravilnost u digitalnom zoning planu.
Ukoliko je ishod provere pozitivan, agencija izdaje potvrdu i dostavlja je RGZ-u koji vrši prioritetni upis prava svojine, bez obzira na prethodne postupke.
Ukoliko je ishod provere negativan, agencija bez odlaganja, elektronskim putem, obaveštava podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.
Za objekte koji su izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu, bez pravnog osnova - agencija će pozvati podnosioca da uredi odnose sa vlasnikom zemljišta.
Objekti izgrađeni na površinama koje su planirane i privedene javnoj nameni, kao i u zaštićenim područjima, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.
Privremeni objekti (kao što su mobilne kuće, kontejneri, balon hale) biće evidentirani bez upisa prava svojine.
Ukoliko je investitor poznat, on umesto vlasnika stana podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade.
Ako je investitor nepoznat, svaki stanar, upravnik, profesionalni upravnik ili drugo lice koje ima pravni interes, može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon toga, vlasnik stana podnosi prijavu za svoj stan i plaća naknadu.
Predviđeno je i da oni koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave bespravne objekte, mogu to da učine do 24. oktobra.
