Sijalice koje štede električnu energiju
9.2.2012.
Klasične sijalice - ili kako se još nazivaju inkandescentne su najstarija vrsta sijalica i one u sebi sadrže užareno vlakno preko koga se uz pomoć električne energije emituje svetlost. Ove sijalice su napravljene od stakla, lima, bakra, kalaja i volframa (vrsta metala). Svi sastojci su potpuno netoksični i jednostavno se recikliraju. Kvalitet svetlosti klasičnih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale veštačke izvore, a razlog leži u tome što je na nju ljudsko oko najviše naviko jer je najpribližnija sunčevoj svetlosti. Ova vrsta sijalica se proizvodi u rasponu od 25 do 100 vati. Međutim, njihova mana je što u odnosu na štedljive i LED sijalice troše više energije. Kod njih se deo energije troši i na toplotu jer se užareno vlakno vremenom zagreva, pa se svega 5 odsto energije pretvara u svetlost, dok je kod štedljivih sijalica taj udeo čak 25 odsto. Zbog toga je u zemljama Evropske unije proizvodnja sijalica od 75 i 100 vati već zabranjena, a do septembra ove godine biće zabranjena proizodnja i svih ostalih klasičnih sijalica.
Štedljive sijalice – ili kompakt-fluorescentne (kompakt - fluo) sijalice su trenutno najzastupljenije sijalice svuda u svetu jer štede električnu energiju. Prednost im je što traju pet puta duže i troše i do 80 odsto manje struje od klasičnih sijalica. Primera radi, štedljiva sijalica od 11 W ekvivalentna je klasičnoj od 60W. Međutim, mana im je što u sebi pored stakla, lima, kalaja i bakra, sadrže i olovo, živu, arsen, antimon, koji su veoma opasni za životnu okolinu. Međutim,uprkos brojnim pričama ove sijalice nisu opasne po život i ne mogu ugroziti ljudsko zdravlje. Do problema bi moglo da dođe, ukoliko bi se sijalica razbila, jer bi živa izašla u spoljašnju sredinu, ali nje ima najviše tri miligrama što je mala količina da bi dovela do neželjenih posledica. Takođe, reciklaža štedljivih sijalica nije ekonomski isplativa i vrši se samo zbog bezbednog odlaganja žive. Važno je naglasiti da se štedljive sijalice ne mogu koristiti u kombinaciji sa elektronskim prekidačima, tj. onima koji imaju na sebi potenciometar, pa se svetlo može pojačavati i smanjivati. Možete ih postavljati kako u spavaćim tako i u dnevnim sobama, iznad stepeništa, u hodnicima ili kao rasvetu ispred ulaznih vrata.Njihova cena je iz godine u godinu sve niža, pa se od nekadašnjih 800 dinara one sada mogu kupiti i za 200, 300 dinara.
LED sijalice - su vrlo slične klasičnim, ali za razliku od njih nemaju vlakna, pa zbog toga traju dosta dugo, bez pregorevanja. Ova vrsta sijalica je popularna i zbog toga što one troše daleko manje električne energije od standardnih. LED sijalice, za razliku od klasičnih sa vlaknima, ne emituju toplotu, pa se mogu ugrađivati i na mesta osetljiva na toplotu. Klasične sijalice sa usijanim vlaknom osvetljavaju u proseku 2.000 sati, dok LED rasveta traje od 50.000 do 100.000 sati. To bi značilo da, ako se LED sijalica koristiti u proseku osam sati dnevno trajaće i do 20 godina. Naročito su dobre za ugradnju na mestima koja su teško dostupna, jer nećete morati da brinete o njihovoj zameni duži vremenski period. Ono što je veoma važno, LED sijalice ne emituju UV zračenje koje je štetno za oči, a ne sadrže ni opasne gasove ni živu. Ove sijalice su odlične za ugradnju na terasu ili u dvorištu zato što upravo zbog neemitovanja UV zračenja ne privlače insekte. Ova vrsta je skuplja od klasičnih, ali i od štedljivih sijalica i cene znaju da idu i preko 1.500 dinara.
