Vikendice više nisu samo za „beg iz grada“
Poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za celu 2025. pokazuju da se tržište vikendica danas nalazi u dosta zrelijoj fazi nego pre nekoliko godina. Nema euforične potražnje kao 2020. i 2021, ali daleko od toga da je nestala.
Kada su tokom pandemije ljudi počeli da traže više prostora za sebe, vikendice su se našle u epicentru, jer se trajno promenio naš pogled na zdravlje i kvalitet života – bio je to spoj društvene i zdravstvene krize koji se „prelio“ na tržište nekretnina, što u prošlosti nije bio čest slučaj. Po tome je taj period karakterističan. Međutim, pet do šest godina kasnije, došlo je do konsolidacije, što se i očekivalo. Broj transakcija je sada niži nego u periodu najveće euforije, ali opet, vikendice osetno doprinose ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti.
Podaci RGZ-a pokazuju da je broj ugovora za vikendice lane bio manji za oko šest odsto u odnosu na 2024, ali je zato ukupna vrednost prometa ojačala. Prosečna prodajna cena vikendice u Srbiji dostigla je 33.381 evro u 2025, što je za skoro 12 odsto više nego godinu dana ranije. Medijalna cena je bila 23.000 evra.
Šta se promenilo u međuvremenu i zašto cene rastu? Odgovor je, zapravo, jednostavan: umesto impulsivne kupovine, izazvane karantinom i radom od kuće, vikendice se danas kupuju u svrhu dugoročne investicije; mogu biti mesto za život u penziji ili tokom jednog većeg dela godine, ali i dodatni izvor prihoda kroz kratkoročno izdavanje. Trenutno se najviše trguje kvalitetnijim nekretninama na atraktivnim lokacijama. Osim toga, ponuda je ograničena, a građevinski materijal, usluge majstora i zemljišta neprestano poskupljuju –direktno podižući cene novih i postojećih objekata.
Ko danas kupuje vikendice?
Profil kupca značajno se promenio u odnosu na period oko 2020. godine. Ugrubo gledano, aktuelne kupce vikendica možemo podeliti u tri grupe.
Prvu grupu čine porodice iz Beograda i Novog Sada koje traže „drugi dom“ na udaljenosti do sat ili dva sata vožnje. Za njih vikendica nije mesto koje se posećuje nekoliko puta godišnje, već oaza za produžene vikende tokom cele godine, rad od kuće ili letovanje. Verovali ili ne, klimatske promene takođe „guraju“ tržište vikendica na planinama. Toplotni talasi i temperature koje prelaze 40 stepeni praktično primoravaju neke turiste da umesto odlaska na more odaberu planinske i šumske regione, uključujući jezera. Tako je, prema podacima Turističke organizacije Zlatibor, tokom 2025. godine na toj planini ostvareno više od 1,29 miliona noćenja, što je rekordno. Posebno je zanimljivo to da je broj noćenja stranih gostiju porastao za više od 24 odsto. U evropskom turizmu se, takođe, uveliko govori o fenomenu coolcation, odnosno odmoru na hladnijim destinacijama.
Drugu grupu kupaca čine investitori koji računaju na prihod od kratkoročnog izdavanja. Kuće sa bazenom na Fruškoj gori, Zlatiboru, u Vrnjačkoj Banji ili okolini Beograda, tokom sezone često se izdaju za 100 do 300 evra po noćenju, pa uz solidnu popunjenost mogu da donesu prinos koji je čak viši od dugoročnog izdavanja stanova u pojedinim gradovima. Naročito su na ceni vikendice koje pored dobre lokacije nude i dodatne sadržaje – bazen, saunu, veliki plac, blizinu reke.
U trećoj grupi kupaca su ljudi koji planiraju da dugoročno promene stil života. Paprene cene stambenih kvadrata u gradovima, saobraćajne gužve i sve veća dostupnost rada na daljinu podstakli su deo kupaca da razmišlja o preseljenju – u prirodu. Takvi kupci najčešće traže objekte koji mogu da se koriste cele godine, sa dobrom infrastrukturom, jakim i brzim internetom i jednostavnim pristupom većim gradovima, pa kuće za odmor mogu i da izdaju kada ne borave u njima. Prihod od izdavanja im nije primaran, ali je svakako dodatna zarada.
Vojvodina i dalje lider
Geografski gledano, jasno je da popularnost domaćih planina (Zlatibor, Tara, Kopaonik, Divčibare, Avala, Kosmaj), zatim banja (Vrnjačka Banja, Sokobanja, Vrdnik) ili blizina velikih gradova igraju presudnu ulogu u odabiru vikendice. Kada ne žele da putuju dugo, kupci najčešće biraju mesta nedaleko od Beograda i Novog Sada, a Fruška gora je, verovatno, najbolji primer za to. Spoj prirode, infrastrukture i vinskih puteva vinuo je u zvezde ovo područje. Takođe su popularna naselja u Grockoj, Sopotu i Mladenovcu.
U 2024. godini vrednost tržišta vikendica u Srbiji iznosila je više od 24 miliona evra, dok je u 2025. porasla na približno 26,2 miliona evra, što predstavlja rast od oko 8,4 odsto. Više od polovine (54 odsto) tog prometa ostvareno je u Vojvodini.
Fruška gora, vikend naselja oko Novog Sada, Dunava i Tise, kao i opštine poput Inđije, Sremskih Karlovaca, Beočina ili Stare Pazove, nalaze se dovoljno blizu urbanih dešavanja i poslovnih zona, a opet su dovoljno daleko da nude ono što stanovnici gradova najviše traže – mir, prirodu i privatnost. Dodatna prednost Vojvodine je što obiluje najkvalitetnijim poljoprivrednim zemljištem u Srbiji – čak 72 odsto prometa se ostvaruje zahvaljujući vojvođanskim oranicama. To je važan podatak za kupce koji uz objekat često dobijaju veće parcele pogodne za voćnjake, vinograde, bašte i manje poljoprivredne zasade.
Šumadija, takođe, ima svoje obožavaoce, pa ako ovih dana krenete putem Topole ili do Aranđelovca – preko Trešnjevice – videćete stare kuće usred prelepe prirode, sa natpisom „Na prodaju“. Videćete, doduše, i luksuzne kuće moderne gradnje. Ponuda je vrlo raznolika.
Cene rastu uprkos manjem broju kupoprodaja
Najzanimljiviji podatak iz najnovijih izveštaja RGZ-a (2024/2025) jeste činjenica da su cene nastavile da rastu, iako je broj transakcija opao. Takođe se navodi da najveći rast prosečnih cena beleže opštine Čajetina i Apatin, dok je najveći broj prodaja registrovan u Inđiji.
Dakle, s jedne strane imamo lokacije u blizini velikih gradova na kojima je ostvaren veliki broj transakcija zbog stalne tražnje, a sa druge strane su turistički centri u kojima cene skaču jer kupci ciljaju dodatnu zaradu kroz izdavanje.
Dodatni faktor je ograničena ponuda: na najtraženijim lokacijama broj kvalitetnih objekata nije veliki, a potražnja je i dalje stabilna. To posebno važi za vikendice sa većim placem, smeštene nadomak reke ili planine, i sa mogućnošću adaptacije za turističko izdavanje.
Kupci danas sve češće traže i objekte koji ne zahtevaju velika ulaganja. Kuće spremne za korišćenje ili izdavanje postižu znatno više cene od objekata koje treba kompletno preurediti. Sličan trend je sada primetan i kod stanova – traži se „ključ u ruke“.
Da li je sada vreme za kupovinu?
Za razliku od stanova, gde kupci često čekaju povoljnije kredite ili promene kamatnih stopa, odluka o kupovini vikendice je, uglavnom, vezana za životni stil. I to je dobra vest.
Pre desetak godina, vikendica je za mnoge bila luksuz koji se koristi nekoliko puta tokom leta, a danas je mesto gde porodica provodi maltene svaki drugi vikend, deca odrastaju u dvorištu umesto na asfaltu, a roditelji petkom po podne zatvaraju laptopove i za sat vremena stižu u prirodu. Nekima služi i kao letnja kancelarija, drugima kao zamena za skupe odmore, a trećima kao mesto za druženje.
Ipak, ako je sudeći po zvaničnim podacima, skorijeg pada cena verovatno neće biti, pa je odgovor na pitanje da li je sada pravo vreme za kupovinu vikendice – često individualan; zavisi od vaših potreba i očekivanja, ali i dugoročnih planova, sredstava.
Ako verujete da mir i priroda nemaju cenu, a uz to, potencijalno možete zaraditi dodatni prihod od izdavanja, onda je vikendica kao investicija svakako vredna razmatranja. Međutim, veoma je bitno gde je kupujete i u kakvom stanju.
Nije zgoreg pomenuti i istraživanje kompanije RE/MAX, koje pokazuje da čak četvrtina evropskih vlasnika nekretnina danas poseduje i drugu nekretninu – najčešće vikendicu. Britanski sajt Country Properties piše da se vikendica više ne posmatra samo kao kupovina nekretnine, već kao „ulaganje u stil života“, procenjujući da bi 2026. mogla biti povoljan trenutak za takvu kupovinu jer tržište deluje stabilnije nego prethodnih godina.
Sve ovo nam dodatno pokazuje pravac kretanja trenda – potražnja za vikendicama nije bila samo prolazna posledica karantina za vreme korone. Ipak, treba imati u vidu da život van urbanih sredina nosi i određene troškove koje kupci često zanemare, počev od održavanja većih parcela i objekata, do većih izdataka za grejanje, prevoz i renoviranje starijih kuća. Zbog toga se odluka o kupovini danas sve češće donosi ne samo na osnovu očekivanog prinosa, već i na osnovu životnog stila koji takva nekretnina omogućava.
