Zajednički zakup stana ili podstanarstvo?
Cene nekretnina u poslednje dve godine dostigle su svoj vrhunac, a to je direktno uticalo na planiranje života svih onih koji žive kao podstanari. Veliki broj ljudi pokušao je da pronađe povoljnije stanove na periferiji Beograda, dok su drugi kojima zbog posla i lokacije odgovara postojeći stan pronašli još osoba sa kojima bi delili troškove.
Kako spojiti lepo i korisno?
Strahinja Relić dobio je posao u jednoj nemačkoj firmi koja se nalazi u ulici Kneza Miloša u Beogradu. „ Hteo sam da stanujem što bliže svom radnom mestu s obzirom da kod kuće držim online časove engleskog i bitno mi je da ih počinjem u dogovorenom terminu,“ kaže Strahinja i dodaje: „ Tražio sam garsonjeru u centru glavnog grada, ali cene su bile visoke, zatim sam se fokusirao na naselja koja su blizu moje firme ali cene su bile prevelike za moj džep i brzo sam shvatio da će mi biti potreban cimer“.
S obzirom da za njega nije primamljivo deljenje stana sa nepoznatim osobama, Strahinji je jedna ideja pala na pamet: „ Tih dana čuo sam se sa svojom drugaricom iz Kragujevca, koja je već pet godina u Beogradu, a koja je zajedno sa svojom cimerkom bila u potrazi za stanom. Razmislio sam i shvatio da bi nam najisplativije bilo da živimo svo troje zajedno i predložio sam im. One su odmah pristale, jer su nam poslovi na sličnim lokacijama“, objašnjava kroz smeh Strahinja.
Njih troje trosoban stan pronašli su blizu Vukovog Spomenika, tačnije u ulici Vojvode Brane nedaleko od škole Ivan Goran Kovačić, a prema rečima Aleksandra najmanje im treba 15 minuta do posla.
„ S obzirom da nam stan košta 400 evra, kad ga podelimo na tri dela oko 133 evra svako od nas daje za kiriju. Račune takođe delimo ravnopravno na taj način plaćamo manje, nego da svako od nas živi sam. Mislim da je život sa cimerima jedino trenutno isplativ u Beogradu, a moj plan i jeste da prištedim novac što više mogu kako bih u sledeće dve godine uspeo da skupim za učešće i dignem stambeni kredit“, zaključuje Strahinja.
Jasno je da uz dobar dogovor, cimerski život može biti koristan za sve koji istovremeno žele da uštede i uz to da budu na lokaciji koja im odgovara. S druge strane postoje i oni kojima ovakav način života nije privlačan i smatraju da je „sopstveni mir“ najvažniji.
Ljudi koji su introvertni ili pak ne žele da svoj stan dele sa drugima iz sebi znanih razloga, najčešće se odlučuju za garsonjere, koje se nalaze malo dalje od centra Beograda, ali koje su gradskim prevozom dobro povezane sa njihovim firmama.
„ Jednostavno sam osećala potrebu da živim sama, već deset godina živim u Beogradu od početka mojih studija i radim jako stresan posao zbog kog mi je potreban mir kada se vratim u stan. Volim da imam svoju slobodu i da ne moram da razmišljam hoću li srediti sve za sobom, da li ću pojačati muziku, pevati i sl. Mislim da je samački život najbolja opcija koju sam mogla da izaberem“, priča Jovana Vuković koja već godinu i po dana živi sama u stanu u Višnjičkoj Banji.
Kako kaže, režije ne plaća puno i pored osnovnog radi i dodatan posao kako bi imala dovoljno novca za režije, kiriju i putovanja: „ Volim da putujem i praktično desi se da u toku meseca jedva da dve nedelje boravim u stanu, tako da mi režije nikada ne prelaze 4000 dinara.“
Zakup stana
„Ugovorom o zakupu stana jedna ugovorna strana (zakupodavac) obavezuje se da preda određenu nepotrošnu stvar na upotrebu drugoj ugovornoj strani (zakupcu), a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu naknadu (zakupninu) i da mu po prestanku zakupa istu stvar vrati,“ piše u Ugovoru o zakupu stana, a da li će se on do kraja sprovesti zavisi od ove strane – od zakupodavca i zakupca.
Ugovor o zakupu može se zaključiti i sa jednim zakupodavcem, ali bi najbolje bilo da se na strani zakupca nalaze sva punoletna lica koja će u njemu stanovati. Time bi se osiguralo poštovanje ugovora do kraja.
„ Muž i ja smo sklopili ugovor sa jednim čovekom iz našeg rodnog grada Jagodine po preporuci. Do poslednjeg dana našeg boravka u stanu, on je ispoštovao ugovor koji smo potpisali sa njim“, kaže Milica Stanković, koja sada živi u svojoj kući u Novim Banovcima. Prema njenim rečima, ona i muž su odlučili da kupe kuću kada su dobili drugo dete, jer su shvatili da im kuća više odgovara zbog prostora.
Istraživanja pokazuju da se mlađi od 30 godina najčešće odlučuju za podstanarski život i život sa cimerima zbog troškova, a da se nešto stariji od 30 godina odlučuju za zakup stana, i to su najčešće parovi koji žele da nastave zajednički život sa svojim boljim polovinama.
