AI je postao standard, a kandidati traže bolje zarade
Ako je 2025. godina bila obeležena oprezom, racionalizacijom troškova i selektivnim zapošljavanjem nakon talasa otpuštanja širom sveta, 2026. donosi još očigledniju promenu paradigme na tržištu rada. Ono sada ulazi u fazu u kojoj ni poslodavci ni kandidati više ne pristaju na kompromise koji su im do juče bili prihvatljivi. Tehničko znanje prestaje da bude dovoljno samo po sebi, a ni visoka plata više nije presudan argument.
Šta se danas, zapravo, traži s obe strane?
Jedna od najuočljivijih promena jeste to što je pismenost u oblasti veštačke inteligencije (AI) i, uopšte, naprednih tehnologija – iz kategorije „prednosti“ prešla u kategoriju „osnovnog znanja“ u mnogim industrijama. Još tokom 2025. godine poznavanje AI alata važilo je za dodatnu vrednost u radnoj biografiji; u 2026. podrazumeva se da kandidat zna da koristi veštačku inteligenciju kao alat za analizu, automatizaciju i optimizaciju rada.
Ne očekuje se da svi budu programeri, ali se očekuje funkcionalno razumevanje tehnologije i sposobnost da se ona uklopi u svakodnevne procese, bilo da je reč o finansijama, marketingu, medijima, pravnim službama ili ljudskim resursima (HR). Istovremeno, raste svest o bezbednosti podataka i ograničenjima algoritama, pa poslodavci sve više vrednuju kritički odnos prema tehnologiji, a ne slepo oslanjanje na nju. Dakle, kandidati koji umeju da balansiraju između upotrebe veštačke inteligencije i sopstvene inteligencije, odnosno znanja i zaključivanja – biće najviše vrednovani na tržištu rada.
Paralelno s tim, menja se i odnos prema formalnim kvalifikacijama. Sertifikati i diplome ostaju važni, ali u 2026. mnogo veću težinu dobija sposobnost rešavanja problema u „realnom vremenu“ – odmah i konkretno. Kompanije traže ljude koji umeju da interpretiraju podatke, povežu tehničke uvide sa poslovnim kontekstom i donesu odluke u uslovima neizvesnosti i nepredvidljivosti. Fokus se, stoga, sve više pomera ka profesionalcima koji mogu da preuzmu širi spektar odgovornosti i brzo se prilagode promenama.
To znači i da se granice između različitih pozicija dodatno zamagljuju. Finansijski analitičari rade s naprednim alatima za automatizaciju, HR sektori koriste algoritme za selekciju i praćenje angažovanosti zaposlenih, dok kreativne industrije integrišu AI u produkciju sadržaja. U takvom ambijentu, najvredniji su profili koji kombinuju dubinu znanja u jednoj oblasti sa širinom razumevanja drugih oblasti i funkcija. Ta „hibridnost“ postaje nova norma.
Istovremeno, menjaju se i očekivanja kandidata. Ako je 2025. godinu obeležila debata o povratku u kancelarije, onda 2026. donosi još jasniji stav zaposlenih: fleksibilnost više nije benefit, već uslov. U sektorima gde priroda posla to dozvoljava, hibridni model rada podrazumeva se kao standard, što znači da zaposleni rade na daljinu dva do tri puta sedmično. Kandidati su danas spremniji nego pre da odbiju ponudu koja im ne garantuje ovu vrstu fleksibilnosti i određeni stepen autonomije u organizaciji vremena. Takođe, nakon perioda restrukturiranja i neizvesnosti u prethodnim godinama, stabilnost u 2026. postaje ključna tema. Kandidati detaljnije proveravaju finansijsko stanje kompanije, dugoročnu strategiju i politiku firme. U tom smislu, „employer branding“ više nije (samo) stvar marketinga, već i poverenja, odnosno alat za zadržavanje talenata.
Zanimljivo je i to kako se prioriteti kandidata, zapravo, suptilno menjaju. Dok je 2025. bila godina čestih promena posla u potrazi za višom zaradom, 2026. donosi izraženiju potrebu za smislom i razvojem. Na taj trend ponajviše utiče generacija Z, koja želi da zna zašto nešto radi, koliko je to suvislo i kakve koristi može da ima – kako profesionalne, tako i lične. Širom sveta imamo rastući procenat profesionalaca koji žele da rade na projektima s jasnim uticajem, bilo društvenim, tehnološkim ili ekološkim. Kontinuirano učenje, mentorstvo i jasno definisani planovi napredovanja postaju im jednako važni kao i početna plata – nekada čak i važniji. Posao „od 9 do 5“ kao norma slabi, a očekuju se razni drugi benefiti van samog usavršavanja i zarade; to mogu biti fitnes, spa i velnes paketi, kao i putovanja.
Šire gledano, tržište rada u 2026. deluje zrelije i zahtevnije s obe strane. Poslodavci traže kombinaciju tehnološke agilnosti i razvijenih takozvanih „mekih“ veština – aktivno slušanje, pregovaranje, empatija, timski rad, diplomatičnost – dok kandidati traže stabilnost, fleksibilnost i smisao na radnom mestu. Ravnoteža se uspostavlja oko kvaliteta – ne samo onoga što kandidat zna, već i kako razmišlja i kako se uklapa u širi sistem kompanije. U takvom okruženju prednost imaju oni koji se najbrže prilagode.
