AI piše CV, ali ga i odaje
AI piše CV, ali ga i odaje
Poslodavci sve lakše prepoznaju generičke prijave, dok svoju pažnju pomeraju ka portfoliju kandidata i stvarnim, merljivim rezultatima
Upotreba veštačke inteligencije (AI) u pisanju radnih biografija (CV) više nije eksperiment, već ustaljena praksa: prema podacima siop.org, čak 65 odsto kandidata koristi veštačku inteligenciju u procesu prijave za posao, a resumeoptimizerpro.com izveštava da oko 45 odsto njih koristi AI alate konkretno za pisanje ili uređivanje svoje radne biografije. Ipak, iako u prvi mah deluje kao olakšavajuće i jednostavnije rešenje, najnoviji podaci sugerišu da ova „prečica“ kandidate na kraju može koštati skupo. Naime, osam od deset menadžera za zapošljavanje (regrutera) može da prepozna radnu biografiju napisanu pomoću veštačke inteligencije, pokazuje novo istraživanje kompanije „Resume Genius“, sprovedeno među 1.000 menadžera za zapošljavanje u Sjedinjenim Američkim Državama.
U trenutku kada alati kao što je ChatGPT postaju deo svakodnevne profesionalne komunikacije, pa čak i veštine u radu, dovitljivi kandidati sve češće koriste upravo tu tehnologiju da ubrzaju pisanje svog CV-ja, unaprede stil, ili da se predstave kvalitetnije. AI čak sugeriše koje „poželjne“ veštine ili znanja možete dodati u svoj CV, kako biste ga obogatili, ali osim što su regruteri u stanju i to da detektuju, kandidati ujedno rizikuju da budu optuženi za lažiranje. Praksa pokazuje da se granica između puke asistencije i uniformnosti sve brže briše – a upravo taj jednoličan obrazac izaziva poslodavce i „odaje“ AI-CV.
Sve deluje besprekorno, a opet – neubedljivo
Kada pogledate radne biografije „skockane“ pomoću veštačke inteligencije, one uglavnom deluju savršeno, ali baš tu je zamka – previše su savršene. Možda bi nekoliko takvih rezimea i prošlo „kroz iglene uši“ u moru drugih – napisanih ljudskom rukom – međutim, problem je kada regruter naiđe na stotine sličnih, savršenih radnih biografija. Iako se kandidati trude da, i bez veštačke inteligencije, što bolje urede svoj CV i izbegnu greške, one se često potkradu.
U slučaju CV-jeva generisanih veštačkom inteligencijom greške su gotovo nemoguće: u pitanju su dokumenti bez gramatičkih grešaka, sa jasnom strukturom i profesionalnim tonom, a umesto konkretnih rezultata – kandidati navode opšte formulacije, dok umesto ličnog iskustva – nude stilizovane opise koji mogu pripadati bilo kome. Taj jaz između forme i sadržaja postaje prvi signal da je radna biografija nastala uz pomoć veštačke inteligencije.
Dodatni problem predstavlja nesklad između nivoa iskustva i jezika. Kada kandidat sa ograničenim radnim iskustvom koristi formulacije karakteristične za viši menadžment, to kod regrutera izaziva sumnju i često dovodi u pitanje kredibilitet kompletne prijave.
Poplava prijava razvodnjava razlike među kandidatima
Širi problem cele ove polemike nije samo u veštačkoj inteligenciji, već i u obimu prijava sa kojima se kompanije suočavaju. Jedna pozicija danas može da privuče stotine kandidata, posebno u industrijama koje omogućavaju rad na daljinu ili generalno fleksibilnije uslove rada. Kako pokazuju analize o kojima piše Business Insider, regruteri u takvom okruženju nemaju kapacitet da detaljno čitaju svaki CV. Umesto toga, prijave se brzo skeniraju ili prolaze kroz automatizovane filtre, što dodatno smanjuje značaj samog rezimea. Na taj način, razlike između kandidata postaju još zamagljenije, naročito kada veliki broj njih koristi iste alate i slične formulacije. Rezultat je, zapravo, paradoksalan: nikada više kvalitetno napisanih CV-jeva, ali nikada manje onih koji zaista ostavljaju utisak.
Najveći problem je to što CV sve ređe dolazi do čoveka: čak 75 odsto radnih biografija nikada ne obradi regruter, jer ih prethodno odbace ATS (Applicant Tracking System) sistemi. Reč je o softverima koji pomažu kompanijama u skraćivanju procesa obrade CV-jeva, jer automatski detektuju ključne reči koje poslodavci traže: na primer, SEO, Python, Excel. Ako tih reči nema, šanse su gotove nepostojeće da će kandidat biti pozvan na razgovor. ATS sistemi proveravaju i strukturu CV-jeva i rangiraju određenog kandidata u odnosu na druge. Zanimljivo je i to da regruteri, u proseku, troše 7,4 sekunde na skeniranje CV-ja, a svega dva do tri odsto kandidata dobije priliku za razgovor za posao, navodi resumeoptimizerpro.com.
Konsultantska firma „Robert Half“ otkriva da skoro dve trećine (65 odsto) menadžera kaže da im radne biografije generisane pomoću veštačke inteligencije, zapravo, otežavaju proces zapošljavanja, 67 odsto njih beleži produženje vremena zapošljavanja, a 84 odsto timova za ljudske resurse zbog toga ima povećan obim posla.
Šta poslodavci, zapravo, traže
Kako bi prevazišli ovakve izazove, poslodavci danas sve više traže ono što je teže lažirati – konkretne dokaze rada. U prvom planu su projekti, egzaktne veštine i portfoliji koji omogućavaju direktan uvid u sposobnosti kandidata. U oblastima poput novinarstva, marketinga, dizajna ili IT-ja, portfolio često postaje presudan, jer pokazuje ne samo šta kandidat tvrdi da zna, već ono što je zaista uradio ili radi.
Dakle, kandidati dobijaju jasne zadatke koji simuliraju realne poslovne situacije: novinari pišu tekst na zadatu temu u ograničenom roku, marketinški stručnjaci osmišljavaju kampanju ili analiziraju podatke, dok se u IT sektoru standardizuju tehnički testovi i „live coding“ intervjui. Poseban trend su i kratki probni angažmani ili plaćeni test-projekti, tokom kojih poslodavci procenjuju ne samo kvalitet rada, već i način razmišljanja, brzinu i sposobnost rešavanja problema. U nekim slučajevima, kandidati prolaze i kroz takozvane „case study“ intervjue, gde se od njih traži da na licu mesta razrade strategiju ili donesu odluku na osnovu ograničenog broja informacija.
Kada govorimo konkretno o srpskom tržištu rada, martovsko izdanje "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) pokazalo je da ovdašnji šefovi sve više vrednuju kombinaciju tehničkih i netehničkih veština, a prema izveštaju remAIn relevant, čak 81,8 odsto ispitanih kompanija u zemlji smatra da su fleksibilnost, prilagodljivost i kontinuirano učenje ključne veštine zaposlenih već sada – a tek će to postati u budućnosti. Iako ovo deluje prilično uopšteno, u stvari je presudno za usvajanje brojnih novih znanja koja preplavljuju tržište. Prilikom pisanja CV-ja ili – još bolje – pratećeg pisma/portfolija, važno je da budete autentični i da navedete rezultate određenog projekta koji ste uspešno realizovali ili link koji vodi ka nekom vašem podvigu, kao najboljoj referenci.
Autentičnost je nova „valuta“
Pomak koji vidimo u procesu zapošljavanja menja i samu logiku selekcije kandidata. Umesto oslanjanja na radnu biografiju kao glavni izvor informacija, kompanije učestalije koriste praktične zadatke, test-projekte ili probne angažmane, dok istovremeno, rast upotrebe veštačke inteligencije relativizuje značaj radne biografije, pa se tako pomeramo od tržišta koje vrednuje „imidž“ ka tržištu koje vrednuje dokaz. Istraživanje kompanije „Resume Genius“ pokazalo je da čak 86 odsto menadžera više vrednuje iskustvo nego formalno obrazovanje, dok 82 odsto kaže da su sertifikati jednako vredni kao diploma.
U eri u kojoj tehnologija može da napiše „idealnu“ biografiju za nekoliko sekundi, najveća konkurentska prednost postaje ono što ne može lako da se automatizuje – autentičnost kandidata. Veštačka inteligencija bez sumnje može biti koristan alat, čak i poželjan, ali ne i zamena za lični pečat. U krajnjoj liniji, pitanje više nije kako CV deluje, već šta kandidat zaista zna i ume. Živimo u svetu u kojem maltene svi mogu da napišu dobar CV, ali da li je to dovoljno? Razmislite dobro koliko vas vaš CV zaista predstavlja autentično, jer to kako ćete se dalje predstaviti isključivo je na vama – veštačka inteligencija nema ništa s tim.
