Božićnica u Srbiji – kako se obračunava i ko je dobija
U godini u kojoj se tržište rada u celom regionu, pa i šire, još uvek suočava sa rastućim pritiscima inflacije, padom realnih prihoda i sve izraženijim zahtevima zaposlenih za boljim standardom – „13. plata“ je, u decembru, ponovo tema o kojoj se priča. Štaviše, neke kompanije isplaćuju i 14. platu, što predstavlja ukupno dve dodatne prosečne zarade (mimo regularnih 12) u dva navrata godišnje. Te kompanije su, očekivano, konkurentnije na tržištu.
Pod pojmom „13. plata“ misli se na dodatnu isplatu koju bi zaposleni primali pored standardnih 12 mesečnih plata, najčešće pred kraj kalendarske godine, kao vid božićnog bonusa ili praznične nagrade.
U Sloveniji, članici Evropske unije, krajem ove godine stupila je na snagu novina koja je obradovala brojne njene stanovnike, a reč je o obaveznom božićnem bonusu, odnosno 13. plati za sve zaposlene u javnom i privatnom sektoru u iznosu od 639 evra. Taj iznos, koji predstavlja oko polovine minimalne zarade u Sloveniji, morao je biti isplaćen do sredine decembra, dok kompanije koje se suočavaju sa finansijskim problemima imaju rok do 31. marta naredne godine za eventualno odlaganje isplate.
U slovenačkoj javnosti ova mera je ocenjivana kao pokušaj da se poveća kupovna moć građana pred praznike, ali i da se stvori politički kapital uoči predstojećih izbora, dok debata o njenim ekonomskim posledicama i dalje traje.
Kako je kod nas?
U Srbiji je pravni i ekonomski okvir za 13. platu potpuno drugačiji. Ne postoji zakonska obaveza da poslodavci isplaćuju bilo kakvu dodatnu zaradu krajem niti usred godine; ono što se u nekim kompanijama praktikuje naziva se bonus ili nagrada za učinak, i u pravnom smislu ne razlikuje se od drugih dodataka na platu. Takva isplata je dobrovoljna i zavisi od politike kompanije, sektora, finansijske situacije i kolektivnih ugovora.
Procene pokazuju da 13. platu u nekom obliku prima oko 12-20 odsto zaposlenih u Srbiji, uglavnom u većim kompanijama ili međunarodnim firmama koje posluju na domaćem tržištu. Među njima su Metalac iz Gornjeg Milanovca, ali i nemački giganti poput Lidla, dm-a. Neke domaće firme su se odlučile za nenovčane benefite, navodeći da njihovim radnicima više znači jedan slobodan dan nedeljno nego 13. plata. To su, uglavnom, firme koje su uvele radnu nedelju od četiri dana, imaju ležerniju praksu vezanu za godišnji odmor i spremne su da novčano nagrade zaposlene po učinku – ali ne po difoltu.
Zašto je 13. plata „problematična“ srpskim poslodavcima
Razlog zbog kojeg se 13. ili 14. plata ne primenjuju često u Srbiji jeste poreski tretman kojem podležu. Naime, ova vrsta isplate se tretira kao redovan prihod zaposlenog i podleže obračunu poreza na dohodak građana i doprinosa za penzijsko i invalidsko, zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
Evo i primera kako se tačno obračunava: ako je bruto 13. plata 100.000 dinara, doprinosi iznose ukupno 19.900 dinara, dok porez na dohodak građana iznosi 8.010 dinara, što znači da zaposleni dobija oko 72.090 dinara neto. Ovaj način obračuna pokazuje da, iako 13. plata može značajno poboljšati prihod zaposlenog u tom momentu, njen efekat zavisi od poreskih obaveza, odnosno od celokupnog sistema.
Šta kaže svetska praksa?
Poređenja radi, praksa 13. plate u Evropi poprilično varira. U nekim državama, poput Grčke, Italije, Portugala i Španije, dodatne plate su zakonski deo godišnjih primanja zaposlenih. U Italiji se tradicionalna decembarska plata naziva tredicesima, a u Portugliji i Španiji dodatne godišnje isplate su često inkorporirane u kolektivne ugovore. U drugim zemljama, kao što su Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka i Češka, 13. plata nije zakonski obavezna, ali je uobičajena kroz kolektivne sporazume ili poslovnu praksu, pa je veliki broj zaposlenih, ipak, očekuje pred kraj godine. Ova raznolikost pokazuje da ne postoji jedinstveni model koji bi se lako mogao preneti iz jedne države u drugu, već da dodatna plata u velikoj meri zavisi od lokalne tradicije, tržišne logike i politike kompanija.
Zanimljiv podatak dolazi i sa Filipina, gde 13. plata nije dobrovoljni bonus, već zakonsko pravo zaposlenih po aktu Presidential Decree 851 – iznosi jednu dvanaestinu ukupne osnovne zarade koju je zaposleni zaradio tokom godine i mora se isplatiti najkasnije do 24. decembra. Ipak, pravo na ovu isplatu imaju samo formalno zaposleni, a iznos se proračunava proporcionalno ako zaposleni nije radio čitavu godinu. Strane kompanije koje zapošljavaju radnike na Filipinima takođe moraju poštovati ovaj propis, inače mogu trpeti pravne i finansijske posledice. Važno je reći i da zakon ne pravi razliku između rada na daljinu i rada na licu mesta – važno je da postoji radni odnos.
O 13. plati ćemo tek govoriti
Ekonomski analitičari u Srbiji ističu da bi eventualne promene u pravnom okviru – na primer uvođenje poreskih olakšica za poslodavce ili minimalnih standarda za božićne bonuse – mogle povećati učestalost trinaestih plata. S druge strane, protivnici takvih promena upozoravaju da bi zakonsko obavezivanje dodatnih isplata opteretilo pre svega male i srednje firme i povećalo fiskalne probleme.
Debata o 13. plati, tako, prestaje da bude samo ekonomsko pitanje, i postaje političko i sociološko, jer reflektuje šira pitanja vezana za to kako država, poslodavci i radnici dele teret i benefite ekonomske realnosti u Srbiji danas. Dok Slovenija ove godine pravi važan pomak ka univerzalnijem tretmanu božićnog bonusa, mada se i tamo nastavljaju debate i bude dileme, Srbija za to vreme nastavlja da funkcioniše po modelu dobrovoljne isplate. Taj princip objašnjava zašto razgovori o 13. plati – njenim oblicima, pravnom statusu i uticaju na standard radnika – neće nestati ni u godinama koje dolaze.
