Da li je bolje raditi u privatnom ili državnom sektoru?
U poslovnom svetu često se može čuti komentar „pa to je državna firma“ ili „to je ipak privatnik“, a takve konstatacije iziskuju da se zapitamo – šta je zaposleni time želeo da kaže?
Ovi komentari dovoljan su pokazatelj na koji se način shvata državni, a na koji privatni sektor, pa iz toga možemo zaključiti da postoji jasan jaz između njih.
Razlika između privatnog i državnog sektora
„Između privatnog i državnog sektora velika je razlika, najpre kod privatnika imate poslodavca, kao vlasnika kapitala. Kod državnih s druge strane imate imenovano lice koje je postavljeno na rukovodeće mesto i mnogo manje je odgovornosti kod njega nego kod privatnika“, ističe Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Način i sistem rada ono su što pravi ključnu razliku između ova dva sektora. Takođe, poslovanje koje se oslanja na interese pojedinca ili zajednice, ključna je stvar koja deli sektor na privatni i državni. Pored poslovanja, praznici i odmori razlikuju se u oba sektora, dok će u državnom sektoru zaposleni imati slobodne dane tokom državnih praznika, radnici u privatnoj firmi radiće tih dana.
U privatnom sektoru zaposleni imaju pravo na odmor koji moraju unapred da najave svom poslodavcu, dok u državnom sektoru su sve češći kolektivni odmori koje zaposleni koriste u isto vreme.
Prednosti i mane rada u državnom sektoru
Stres koji je gotovo neizbežan u poslovnom svetu ne ispoljava se na isti način u privatnom i u državnom sektoru: „Rad u državnim firmama je relaksiraniji u odnosu na privatne, manje je stresno i manje ima mobinga“, ističe Mihajlović.
Kako objašnjava, u državnim firmama bolje je definisan rad i količina radnih zadataka koja se mora odraditi u jednom danu, jer je, kako kaže, u državnom sektoru zbog ograničenog broja zaposlenih bolja organizacija za razliku od one u privatnim firmama.
Pored prednosti koje smo naveli, državni sektor ima i drugu stranu medalje: „Trenutno mana rada u državnoj firmi je nizak nivo plata i nesigurnost radnog mesta“, napominje Mihajlović.
Prema njegovim rečima, sistem rada u državnom sektoru je promenjen u odnosu na nekadašnji način poslovanja koji je bio zastupljen osamdesetih godina u Srbiji. Broj ljudi u državnim firmama tada je bio brojniji, a privatnih firmi je bilo malo dok je danas, kako kaže, obratno.
Razgovarajući sa ljudima u privatnom i državnom sektoru neretko možemo čuti komentare da je u suprotnom sektoru bolje i obratno, ali da li će zaposlenom biti bolje u sektoru ne zavisi samo od toga da li je njegova firma u državnom ili privatnom vlasništvu već od načina na koji se poslodavac i kolektiv ophode prema njemu.
„Svoj posao sam započeo dok je moja firma bila u državnom vlasništvu i gotovo da ne vidim razliku i sada kada je postala privatna, jer platu uvek dobijamo na vreme, poštuju se pauze za topli obrok i imam pravo da tražim slobodne dane i odmor u dogovoru sa kolegama i poslodavcem, što mi je najbitnije“, kaže Žarko Nedeljković, zaposlen kao putar u Preduzeću za puteve – Kragujevac.
Prednosti i mane privatnog sektora
Većina zaposlenih u Republici Srbiji radi u privatnom sektoru, u pitanju su privatne firme, čije poslovanje diktiraju lični interesi poslodavca. Koliko god se činilo da je možda zbog privatnih interesa zaposleni u firmi takve vrste podređen, pozitivna iskustva velikog broja zaposlenih kod privatnika dokazuju suprotno:
„U trenutku kad je moja firma prešla u privatno vlasništvo poslodavac mi je ponudio da pored posla putara, konkurišem i za posao vozača i dao mi je šansu da zarađujem više s obzirom da imam vozačku dozvolu za teretna vozila,“ ističe Nedeljković.
Organizovanje team buildinga, Secret Santa i organziovanje zajedničkih druženja svojstveno je poslodavcima u privatnom sektoru, jer se na taj način neguje kolektivni duh i osećaj pripadnosti kod zaposlenih. S druge strane rad kod privatnika ima i svoje mane: „Problem rada u privatnom sektoru je nesiguran rad, neretko mobing od strane poslodavca i kršenje Zakona, posebno kad je u pitanju radno vreme. Tu pre svega mislim na prekovremeni rad i rad vikendom,“ zaključuje Zoran Mihajlović.
