Da li nestaju početne pozicije i kako danas započeti karijeru?
Poslovi namenjeni početnicima sve češće zahtevaju višegodišnje iskustvo, dok veštačka inteligencija preuzima rutinske zadatke koji su nekada služili kao ulaznica na tržište rada. Kako mladi, u tom slučaju, da dobiju pravu priliku na sve konkurentnijem tržištu rada?
„Traži se junior sa tri godine iskustva.“ Kako vam zvuči ova rečenica?
Do pre desetak godina, možda biste pomislili da je šala, jer početna (juniorska) pozicija i višegodišnje iskustvo ne idu ruku pod ruku. Izuzetak su fakultetske prakse ili višemesečni angažmani preko leta (uglavnom mimo struke). Govorimo o regularnom zaposlenju i radu, pri čemu bi junior posle nekog vremena već trebalo da napreduje u poslovnoj hijerarhiji.
Ipak, ovakvi zahtevi poslodavaca danas su sve češće standardni deo oglasa za posao. Mladi koji završavaju fakultete ili žele da promene karijeru uporno se susreću s istim paradoksom: firme traže iskustvo za pozicije namenjene ljudima koji tek treba da steknu iskustvo. Stoga ne čudi što se poslednjih godina s pravom postavlja pitanje da li „entry-level“, odnosno početnički poslovi nestaju i šta možemo da očekujemo ako do toga zaista dođe.
Odgovor je, pogađate, složeniji nego što mislimo. Početne pozicije neće nestati, ali se menjaju znatno brže nego ranije, što znači da su poslovi koji su nekada služili kao prva stepenica u karijeri danas među prvima na udaru automatizacije i veštačke inteligencije. Istovremeno, tržište rada šalje kontradiktornu poruku: poslodavci tvrde da ne mogu da pronađu adekvatne kandidate, dok mladi tvrde da ne mogu da pronađu prvi posao.
Problem je što su obe strane u pravu.
Preskakanje prve stepenice
Model zapošljavanja kakav smo poznavali decenijama počeo je polako, ali sigurno da se menja tokom pandemije. Tada je, recimo, došlo do enormne potrebe za zapošljavanjem IT stručnjaka, jer su milioni ljudi radili od kuće, a i gejming industrija je uznapredovala.
Međutim, u svega pet do šest godina to tržište je došlo od zenita i ekspanzije do talasa masovnih otpuštanja. Razlog za to je što su kompanije, između ostalog, bile oslonjene na outsourcing juniore, koji bi u rekordnom roku – za oko pola godine – završili kurseve, uzeli sertifikate i ispunili tražene obaveze, ali nisu imali praktično znanje i iskustvo. Takođe se promenila logika poslodavaca kada biraju IT radnike, jer je veštačka inteligencija u međuvremenu „preuzela“ dosta zadataka koje su obavljali juniori.
Osim toga, još 2022. godine kompanije u IT industriji sumahom tražile mediore i seniore, kako obučavanje novozaposlenih ne bi trajalo dugo i ne bi koštalo previše. Još tada nije bilo mnogo juniora na tržištu, već je bilo premalo mogućnosti za njih u firmama.
Gde je zapelo? Upravo kod procesa koji zahteva vreme, trud i novac. Kompanija, tradicionalno, prvo zaposli početnika, uloži vreme u njegovu obuku, a onda on vremenom napreduje ka složenijim pozicijama. Danas je taj model na margini.
Prema analizama tržišta rada, sve veći broj oglasa za „entry-level“ pozicije zahteva dve, tri, pa čak i pet godina iskustva. Istovremeno, kompanije smanjuju budžete za interne obuke i očekuju da kandidat bude spreman za rad gotovo odmah nakon zaposlenja. Drugim rečima, „entry-level“ više ne znači „bez iskustva“, već eventualno „manje iskustva od seniora“. Ovakav pristup kompanija suštinski objašnjava zašto mladi često imaju osećaj da su im vrata tržišta rada zatvorena.
Kako je AI promenio logiku zapošljavanja
Mnogi poslovi koje su nekada obavljali juniori, a sada obavlja AI, sastojali su se od rutinskih zadataka: unosa podataka, pripreme izveštaja, osnovne analitike, korisničke podrške ili administracije. Ironija je što mladima više nisu najveći rivali kolege početnici, već upravo veštačka inteligencija. Rutinski zadaci su među najpodložnijima automatizaciji, pa kompanije sve češće koriste AI alate za deo poslova koji su ranije služili kao trening za mlade zaposlene.
Međutim, dok AI povećava produktivnost u firmama, istovremeno smanjuje potrebu za određenim vrstama juniorskih pozicija. Nekada je timu bilo potrebno otprilike pet početnika da pripremaju analize, a danas isti posao mogu da obave dva zaposlena uz pomoć AI alata. To, svakako, ne znači da ljudi više nisu potrebni, već da se od njih očekuje više.
Možda najzanimljiviji trend jeste ono što analitičari nazivaju „seniorizacijom“ juniorskih poslova. Prema analizi PwC-a, poslovi na početnom nivou danas mahom zahtevaju veštine koje su se ranije povezivale sa znatno iskusnijim radnicima: liderstvo, komunikaciju sa klijentima, kreativno rešavanje problema i donošenje odluka. Oglasi za takve „naprednije početničke“ pozicije porasli su 35 odsto od 2019, dok je broj tradicionalnih početničkih poslova pao. PwC navodi da je analizirao više od milijardu oglasa u 27 zemalja.
Dakle, poslodavci više ne traže nekoga ko će da izvršava zadatke, već nekoga ko je vešt i da procenjuje, komunicira, rešava probleme i koristi tehnologiju. Osim toga, veštačka inteligencija ne može da zameni mentorstvo – iako mladi danas brže dolaze do rešenja, sporije razvijaju kritičko razmišljanje koje se stiče kroz rad s iskusnijim kolegama.
Kriza iskustva i preispitivanje značaja diplome
Postavlja se pitanje kako smo došli do toga da kompanije, osim teorijskog znanja, od početnika traže i iskustvo, reference i razne dodatne veštine, a da, pritom, malo koja od tih kompanija pruža priliku za sticanje iskustva. Taj paradoks ne brine samo mlade, već i struku.
Svetski ekonomski forum upozorava da su nedostatak veština i problemi u pronalaženju odgovarajućeg kadra među najvećim preprekama poslovnoj transformaciji do 2030. godine. Čak 63 odsto poslodavaca navodi nedostatak adekvatnih veština kao ključni izazov. Dakle, same firme tvrde da nema dovoljno kvalifikovanih ljudi na tržištu, a istovremeno ne žele da ulažu u osposobljavanje ljudi. Ovo je problem koji dugoročno može da stvori čitavu „izgubljenu generaciju“ radnika koji nikada nisu dobili priliku da nauče posao.
Još jedna velika promena jeste pad značaja formalnih kvalifikacija kao jedine ulaznice na tržište rada. Diploma svakako i dalje ima vrednost, ali to ne znači da je dovoljna. Ko se do sada oslanjao isključivo na diplomu fakulteta, sada će morati da preispita svoja uverenja, jer poslodavci traže dokaz da kandidat ume nešto konkretno da radi: portfolio, praktičan projekat, freelance iskustvo, blog, GitHub profil (u slučaju programera), marketinšku kampanju, analizu podataka, YouTube kanal i tome slično.
Međutim, pojedini ekonomisti upozoravaju da bi kompanije mogle same sebi da stvore problem. Ako danas preskoče generaciju početnika, za nekoliko godina neće imati dovoljno iskusnih stručnjaka koje će moći da unaprede na više pozicije. Zato se sve češće govori i o fenomenu "slomljene karijerne lestvice" (eng. broken career ladder), odnosno presecanju prirodnog razvoja kadrova unutar kompanija.
Šta kažu brojke o budućnosti rada
Prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, tehnološke promene, digitalizacija, AI, geopolitičke tenzije i zelena tranzicija transformisaće globalno tržište rada do kraja decenije. Više od 1.000 najvećih poslodavaca iz 55 ekonomija očekuje značajne promene kada je reč o strukturi poslova i potrebnim veštinama. Ali dok pojedini poslovi nestaju, pojavljuju se novi, pa tako posebno raste tražnja za stručnjacima za sajber bezbednost, analizu podataka, digitalni marketing, obnovljive izvore, zdravstvenu zaštitu, pa i zanatska zanimanja.
Da tržište rada prolazi kroz duboku transformaciju pokazuju i vodeći indikatori zapošljavanja. Prema indeksu zaposlenosti (eng. Employment Trends Index – ETI) koji objavljuje The Conference Board, globalno tržište rada ostaje relativno stabilno uprkos ekonomskim neizvesnostima, ali se struktura traženih poslova ubrzano menja. Rast zaposlenosti sve više dolazi iz sektora zdravstva, usluga i poslova koji zahtevaju specifične veštine, dok tražnja za tradicionalnim početničkim kancelarijskim pozicijama raste sporije.
Povratak zanata
Dok se vodi debata o nestanku kancelarijskih početničkih poslova, tržište rada šalje sasvim drugačiji signal kada su u pitanju zanatska zanimanja. Po nivou potražnje, ali i cenama usluga, već godinama primećujemo da za električare, servisere, tehničare, vodoinstalatere, majstore za klimatizaciju ili industrijske operatere „nema zime“. I to nije slučaj samo u Srbiji. Cela Evropa vapi za zanatlijama, jer je upravo ta zanimanja najteže automatizovati, a radnika nema dovoljno. Mnogo mladih odustaje od zanata, stariji odlaze u penziju, pa nastaje jaz koji dovodi do hroničnog nedostatka majstora na tržištu rada.
Kako bi mogao da izgleda prvi posao 2030.
Kako se sve ubrzano menja, ne bi bilo iznenađujuće da prvo zaposlenje kroz samo nekoliko godina izgleda potpuno drugačije od „tradicionalnog“. Pretpostavka je da će početna pozicija više ličiti na kombinaciju rada na projektima, freelance angažmana, AI alata i kontinuiranog učenja. Već danas pojedini stručnjaci govore o nastanku „AI pripravništva“ – modela u kojem mladi zaposleni rade uz podršku inteligentnih sistema, umesto pod nadzorom velikih timova mentora. Kompanije će, verovatno, zapošljavati manje juniora nego ranije, ali će od njih očekivati znatno širi opseg kompetencija.
Kada je reč o zaposlenima, možda je najvažnija promena koja sledi psihološka. Mladi, kao i radnici srednjih godina koji se odluče za prekvalifikaciju, verovatno više neće moći da posmatraju karijeru kao linearnu putanju – fakultet, prvi posao, napredovanje, jer današnje tržište nagrađuje inicijativu, konkretne veštine, iskustvo ili čak pokretanje startapa.
