Da li se isplati raditi dva posla – dodatna zarada ili put ka sagorevanju?
Sve više zaposlenih traži dodatni izvor prihoda, ali podaci pokazuju da drugi posao najčešće ne donosi bogatstvo, već tek nekoliko stotina evra mesečno i znatno dužu radnu nedelju
Iako je inflacija u Srbiji usporila na 2,7 odsto, a zarade nastavile da rastu, sve više zaposlenih traži dodatni izvor prihoda. Razlog nije nužno puko preživljavanje, već želja za boljim životnim standardom, bržom štednjom, otplatom kredita ili većom finansijskom sigurnošću. Istovremeno, razvoj digitalnih platformi učinio je dodatni posao dostupnijim nego ikada.
Nekada je dodatni rad uglavnom podrazumevao večernju smenu u prodavnici, vikend-angažman u ugostiteljstvu ili, možda, davanje privatnih časova iz određene oblasti. Ali danas može da znači i programiranje za stranog klijenta, vođenje društvenih mreža, dostavljanje hrane, internet-prodaju, prevođenje, izradu sadržaja bilo koje vrste ili čak izdavanje stana.
Popularni izraz side hustle obuhvata veoma različite vrste aktivnosti – od povremenog honorarnog angažmana do ozbiljnog privatnog posla koji zaposlenom donosi gotovo isto koliko i njegova osnovna plata. Zajedničko im je to što se obavljaju uz glavni posao i što bi trebalo da povećaju raspoloživi prihod domaćinstva.
Međutim, odgovor na pitanje da li se isplati raditi dva posla nije tako jednostavan kao što isprva zvuči. Računica ne zavisi samo od bruto iznosa dodatne zarade, već i od poreza i doprinosa, broja uloženih sati, troškova prevoza i opreme, sigurnosti naplate, uticaja na zdravlje i mogućnosti da drugi posao jednog dana postane osnovni.
Podaci iz različitih zemalja pokazuju i da drugi posao nije uvek znak preduzetničke ambicije. Dok za jedan deo zaposlenih on jeste način da unovče znanje, razviju sopstveni biznis ili ubrzaju štednju, za druge je nužnost bez koje ne mogu da pokriju tekuće troškove. Pogađate – druga grupa je znatno brojnija; za njih side hustle nije stvar izbora ili prilika za ispunjenje preduzetničkog sna, već način da lakše finansiraju svakodnevni život.
Koliko ljudi radi više od jednog posla
Zvanične statistike obično beleže samo osobe koje imaju dva formalna radna angažmana. Istraživanja o dodatnoj zaradi, međutim, uključuju i povremeni frilens posao, prodaju robe preko interneta, rad preko digitalnih platformi i druge aktivnosti koje često ne ulaze u „klasične“ okvire zaposlenosti. Zbog toga procenat ljudi sa side hustle poslom može biti višestruko veći od udela zaposlenih koji su, prema statistici, osobe koje rade dva posla.
Prema podacima Evrostata, oko četiri odsto zaposlenih u evrozoni ima više od jednog posla. U poslednjem kvartalu 2024. godine udeo je iznosio približno 4,1 odsto. To znači da na svakih 100 zaposlenih približno četvoro zvanično radi kod više poslodavaca ili kombinuje primarno zaposlenje i samostalnu delatnost. Ipak, treba istaći da su razlike među državama Evropske unije (EU) velike. Više poslova najčešće imaju zaposleni u zemljama severne i zapadne Evrope, poput Holandije, Danske, Finske, Estonije i Austrije, gde su rad sa nepunim radnim vremenom, fleksibilni ugovori i samozapošljavanje znatno rasprostranjeniji nego u ostatku kontinenta. U trećem kvartalu 2021. Holandija je imala najveći udeo zaposlenih sa najmanje dva posla (9,3 odsto), a sledile su je Danska (7,5 odsto), Finska (7,3 odsto), Estonija (6,1 odsto) i Austrija (5,5 odsto). Nasuprot tome, u zemljama poput Bugarske, Rumunije i Slovačke, gde dominira standardni radni odnos sa punim radnim vremenom, dodatni posao se znatno ređe formalno prijavljuje, iako to ne znači da ga zaposleni ne obavljaju, navela je Evropska komisija (EK) u izveštaju.
Važna je i struktura tržišta rada. Nastavnici, zdravstveni radnici, umetnici, konsultanti, prevodioci, poljoprivrednici i zaposleni u kreativnim delatnostima češće kombinuju više izvora prihoda, dok zaposleni u građevinarstvu i drugim fizički zahtevnim sektorima teže mogu da uklope još jedan posao u svoj raspored, čak i kada im je dodatna zarada potrebna.
Australija je jedan od primera zemlje u kojoj je rad na više poslova detaljno statistički praćen. U junu 2024. godine više poslova imalo je oko 961.400 ljudi, odnosno 6,5 odsto svih zaposlenih. Među ženama je taj udeo iznosio 7,2 odsto, a među muškarcima 5,7 odsto. Najveća zastupljenost zabeležena je među mladima od 20 do 24 godine, kao i među zaposlenima u uslužnim delatnostima i poslovima lične nege.
U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) zvanična statistika poslednjih godina takođe pokazuje rast broja ljudi sa više poslova. Tokom 2025. njihov broj dostigao je oko devet miliona, odnosno između pet i šest odsto ukupno zaposlenih, u zavisnosti od meseca i korišćene metodologije. Američki podaci početkom 2026. ukazivali su i da je broj ljudi koji rade više poslova dostigao jedan od najviših nivoa u poslednjih nekoliko decenija.
Ipak, zvanični broj ljudi sa dva radna odnosa samo je mali deo takozvane „ekonomije dodatnog posla“ (eng. side hustle economy).
Prema istraživanju Bankratea iz 2025. godine, dodatni posao ili honorarnu aktivnost imala je približno četvrtina odraslih Amerikanaca, što je znatno više od udela koji pokazuju podaci o formalnom radu kod više poslodavaca, jer anketa obuhvata i povremene poslove, onlajn prodaju, frilens i rad preko platformi.
Razlika između zvaničnih i podataka iz anketa pokazuje koliko je teško precizno izmeriti ovaj trend. Osoba koja jednom mesečno fotografiše neki događaj, povremeno izdaje smeštaj ili proda nekoliko proizvoda preko društvenih mreža – verovatno neće biti evidentirana kao neko ko ima drugi posao. Međutim, ne možemo reći da nema dodatni izvor prihoda.
Drugi posao nije isto što i dva puna radna vremena
Kada kažemo da neko radi dva posla, uglavnom zamišljamo osobu koja nakon osam sati u kancelariji odlazi u „drugu smenu“, odnosno na drugo mesto rada. To u praksi i postoji, ali nije najčešći model. Naime, najveći broj zaposlenih kombinuje svoj primarni posao sa angažmanom sa nepunim radnim vremenom (eng. part-time), povremenim projektima ili samozapošljavanjem. Prema američkim statističkim kategorijama, najčešća kombinacija je jedan posao sa punim i jedan sa nepunim radnim vremenom. Znatno je manje ljudi koji istovremeno imaju dva posla sa punim radnim vremenom, jer bi to i fizički bilo vrlo teško izvesti. Iz ugla čiste matematike, važno je razjasniti ovaj model. Dodatni posao od pet ili deset sati nedeljno može biti održiv ako je dobro plaćen i fleksibilan. Dva klasična posla od po 40 sati nedeljno najčešće nisu dugoročno održiva, čak ni kada kratkoročno donose značajno povećanje prihoda.
Rad preko interneta dodatno je „zamaglio“ granicu između posla i slobodnog vremena. Pisanje tekstova, prevođenje, grafički dizajn, programiranje ili administrativna podrška mogu da se rade uveče, vikendom ili u kratkim vremenskim intervalima, što zaposlenom daje veću slobodu, ali stvara i rizik da gotovo svaki slobodan sat postane potencijalno radno vreme. Zarada je primamljiva, život je sve skuplji, tako da sve više ljudi „gazi“ ove granice.
Koliko se može zaraditi od dodatnog posla
Prema istraživanju Bankratea, Amerikanci koji su tokom 2025. godine imali dodatni posao zarađivali su u proseku 885 dolara mesečno. Godinu ranije prosek je iznosio 891 dolar, dok je 2023. godine bio 810 dolara. Posmatrano u odnosu na 2023, prosečna mesečna zarada od dodatnog posla porasla je za 9,3 odsto, uprkos blagom padu u odnosu na 2024.
Međutim, još važniji pokazatelj je medijana, koja je 2025. iznosila svega 200 dolara mesečno, naspram 250 dolara godinu ranije. To znači da je polovina ispitanika od dodatnog posla zarađivala 200 dolara ili manje mesečno, dok je druga polovina ostvarivala veći prihod. Velika razlika između proseka od 885 dolara i medijane od 200 dolara pokazuje da relativno mali broj ljudi sa veoma visokim dodatnim prihodima značajno podiže prosek.
Ukratko, tipična zarada od dodatnog posla znatno je skromnija nego što bi se moglo zaključiti na osnovu prosečne vrednosti, i to je ključna zamka u interpretaciji podataka o side hustle poslovima. Iako pojedini zaposleni uspeju da od dodatnog angažmana razviju ozbiljan posao, za većinu on, ipak, predstavlja dopunu redovnim primanjima.
Sličan rezultat pokazalo je i istraživanje kompanije Visa u Velikoj Britaniji. Prosečna mesečna zarada pripadnika generacije Z koji imaju dodatni posao iznosila je oko 219 funti, dok je deo ispitanika zarađivao između 100 i 500 funti mesečno. Za zaposlenog koji dodatno zaradi 200 ili 300 evra mesečno – taj iznos može biti značajan. Može da pokrije račune, ratu kredita, deo kirije, troškove goriva ili da ubrza planove za štednju. Ali kada se prihod podeli sa brojem uloženih sati, rezultat nije uvek tako primamljiv.
Na primer, dodatnih 250 evra mesečno za 40 sati rada znači zaradu od 6,25 evra po satu pre eventualnih poreza, doprinosa i troškova. Ako zaposleni zbog tog posla plaća prevoz, kupuje opremu ili koristi sopstveni automobil, realna satnica može biti još niža. Nasuprot tome, specijalizovani frilens angažman od deset sati mesečno koji donese isti iznos znači satnicu od 25 evra. Nominalna mesečna zarada je ista, ali je ekonomska isplativost potpuno drugačija.
Stoga glavno pitanje nije samo koliko drugi posao donosi mesečno, već koliko donosi po satu realno uloženog vremena.
