Dosadio vam je rad od kuće ili iz kafića? Coworking je idealna opcija
U Srbiji se poslednjih godina ubrzano formira tržište coworkinga, a u pitanju je koncept kreiran za one koji žele prednosti profesionalne kancelarije, ali bez visokih troškova zakupa ili – ako su individualci (frilenseri) – za one koji ne žele da (stalno) rade iz svog doma, odnosno kafića. Zapravo, pojedini kafići su vremenom i zabranili korišćenje laptopova ili ograničili na upotrebu na sat-dva, a sa druge strane, coworking pruža brojne druge prednosti: okruženi ste ljudima fokusiranim isključivo na rad, kancelarije su potpuno opremljene – imaju brz internet, štampače, udobne stolice i stolove prilagođene radu, dok je sama zajednica, zapravo, okruženje za umrežavanje (networking), razmenu ideja i edukaciju.
Coworking se u Beogradu već ustalio, te nije samo „egzotika“ za frilensere, već ga danas koriste startapi, mali i srednji timovi, konsultanti, radnici iz kreativnih industrija, pa i korporacije kada im treba manja kancelarija van centralne baze ili brzo širenje bez velikog rizika u pogledu troškova i planiranja zakupa. Iako su brojke o ukupnoj ponudi i dalje skromne u poređenju sa zapadnoevropskim metropolama, coworking u Beogradu polako ulazi u „zreliju” fazu: sve više prostora uređeno je i opremljeno tako da nalikuje profesionalnim kancelarijskim sistemima.
Ovakav pomak nije slučajan. Hibridni rad se u Evropi stabilizovao kao standard u delatnostima koje to mogu da isprate, pa se i u Srbiji sve češće traži i nudi režim rada koji podrazumeva odlazak u kancelariju dva do tri dana nedeljno, dok se ostatak sedmice radi na daljinu. U takvom režimu, coworking dobija novu funkciju i veći značaj.
Od „stola“ do gotove kancelarije na klik
Aktuelni coworking u Srbiji najpre funkcioniše kao ponuda u paketima. Umesto klasičnog zakupa kvadrata, korisnik kupuje: dnevni ulaz za povremeni rad, mesečnu članarinu za „hot desk“ (bez fiksnog mesta), skuplju varijantu sa stalnim stolom ili privatnu kancelariju u okviru celog coworking prostora.
Oko te baze dalje se gradi ceo sistem, a čine ga: sale za sastanke, kabine za telefoniranje, bezbednost na mreži, prijem pošte, administrativna podrška, registracija sedišta firme, pa čak i poslovni događaji – umrežavanje, radionice, sastanci, prezentacije projekata.
Dakle, suština je da coworking (pro)daje zajednicu i dodatnu vrednost, a ne samo „stolicu“.
Beograd, očekivano, diktira standarde, i to u celom regionu. U centru i širim poslovnim zonama coworking se sve više pozicionira kao „premijum“ proizvod: enterijeri su pažljivije dizajnirani, uvode se različite zone za fokusirani rad (mir i tišina) i prostori za timski rad, a korisnik dobija ugođaj koji treba da parira modernim kancelarijama. U Novom Sadu, gde su IT i startap scena snažni, coworking češće igra na puku funkcionalnost – dobar internet, pristup 24/7, dovoljan broj sala i stabilnu organizaciju, uz nešto niže cene.
Zanimljivo je i to da coworking u Srbiji više ne cilja samo pojedince. Sve je više malih timova koji ne žele da rade od kuće, ali ne žele ni obavezu višegodišnjeg zakupa; ili su to firme koje tek testiraju srpsko tržište, dovode prvi tim u Beograd, pa im je coworking najbrži način da dobiju funkcionalnu kancelariju odmah.
Kako se kreću cene? Beograd skuplji, Novi Sad racionalniji
U Srbiji je cenovni raspon širok, ali logika je jasna: plaća se lokacija, nivo usluge i stepen privatnosti. U Beogradu mesečni „hot desk“ u urbanijim prostorima često košta oko 200 evra i preko, dok su „all-access“ paketi i opcije sa više pogodnosti još skuplje. Novi Sad u proseku beleži niže cene: dnevno korišćenje je oko 10 evra, mesečni „hot desk“ oko 120 evra, a stalni sto oko 150 evra.
Ono što se menja jeste i struktura potrošnje. Dnevne i nedeljne opcije su i dalje važne – posebno za frilensere i one koji coworking koriste kao „rezervni plan“ kada im treba koncentracija – ali sve veći deo prihoda prostora dolazi od mesečnih članarina.
U odnosu na klasične kancelarije, coworking je nominalno skuplji po mestu/stolici, ali je finansijski predvidljiviji: nema ulaganja u opremanje, niti fiksnog ugovora koji vas obavezuje, a svi prateći troškovi su uračunati u krajnju cenu.
Šta nam govori popularnost coworkinga?
Najjasniji indikator popularnosti ovog koncepta nije samo broj lokacija, već činjenica da fleksibilnost postaje važan, neodvojiv deo kancelarijskog rada. U Beogradu je coworking već merljiv u strukturi tržišta, što ga izdvaja od ranije faze kada je bio “niša unutar niše”. Paralelno s tim, kancelarijsko tržište beleži novi talas kvalitetne ponude, što indirektno podiže standarde i za coworking: kada rastu „prime rent“ i kvalitet zgrada, coworking po običaju prati taj trend, postajući sve profesionalnije radno okruženje. Osim toga, sam koncept je vremenom postao i signal kulturnih promena.
Evropa kao ogledalo
Evropski coworking i fleksibilne kancelarije sada su u fazi „šta posle euforije“, jer više nije poenta da prostor ili koncept samo postoji, već da bude operativno održiv, usklađen sa korporativnim zahtevima i jednostavan za upravljanje. U velikim gradovima Zapadne Evrope coworking odavno nije namenjen samo frilenserima, te ga sve više koriste kompanije kao deo strategije troškova, zapošljavanja i fleksibilnosti u pogledu promene lokacije i mobilnosti.
Razlika u odnosu na Srbiju je, pre svega, u ceni i skaliranju. U metropolama poput Berlina, Pariza i Londona, mesečne cene za radni sto mogu biti višestruko više nego u Beogradu, pogotovo u centralnim zonama i na najatraktivnijim lokacijama. Zbog toga je u Evropi coworking često podeljen na dva tržišta: „premijum proizvod“ za kompanije i visokoplaćene profesionalce, i „pristupačniji proizvod“ u sekundarnim zonama ili manjim gradovima.
Šta dalje?
Ako je prva faza coworkinga u Srbiji bila odgovor na rastući uticaj frilensera, a druga na talas startapa i hibridnog rada, treća faza će se meriti po tome koliko ovakvih prostora uspeva da zadrži stabilnu popunjenost i dugoročno uveća prihode – kroz privatne kancelarije, mreže lokacija, B2B ugovore i poslovne događaje. Evropsko iskustvo sugeriše da tržište ide ka još većoj profesionalizaciji i konsolidaciji, zatim ka snažnom rastu fleksibilnih modela kao zasebne kategorije s jasnom perspektivom.
