Hoće li veštačka inteligencija zameniti zaposlene?
Na sam pomen veštačke inteligencije prvo na šta pomislimo jesu roboti, koji obavljaju poslove za koje su nekada bili zaduženi zaposleni. Međutim, veštačka inteligencija se može podeliti u tri vrste – veštačka neuronska mreža, ekspertni sistem i veštački um.
„Veštačke neuronske mreže služe za prepoznavanje glasa ili pokreta u softverskom sistemu, kao što su bezbednosne kamere, kod selektovanja imejlova, traženja informacija iz određene baze podataka dok se u savremenijim bolnicama koriste za smeštaj pacijenata, organizacije smena i za dijagnostiku bolesti,” objašnjava IT stručnjak Slobodan Brkić.
On ističe da ekspertni sistem rešava problem tako što svaki odgovor iziskuje novo pitanje, a da se zahvaljujući njemu bira najpribližnije rešenje.
„Veštački um ili drugačije nazvan inteligentni roboti svoju aktivnost preusmeravaju na određeni cilj pre svega posmatranjem okoline“, ističe Brkić.
Da li je veštačka inteligencija pretnja za zaposlene?
Od nastanka veštačke inteligencije zaposleni neprestano postavljaju pitanje – da li je veštačka inteligencija pretnja za njih?
Mišljenja o ovoj temi su podeljena, dok jedni veruju da će njihove radne zadatke obavljati veštačka inteligencija, a da će oni biti otpušteni drugi veruju da ova vrsta inteligencije može samo povećati produktivnost u određenim privrednim granama.
I jedni i drugi su u pravu, jer dok u određenim oblastima veštačka inteligencija uspešno zamenjuje radnu snagu, koja ostaje bez posla, s druge strane takva vrsta softvera olakšava rad zaposlenih u određenim oblastima i omogućava veći profit na godišnjem nivou.
U kojim delatnostima su zaposleni najviše pogođeni dolaskom veštačke inteligencije?
„Imajući u vidu svetska istraživanja rezultati su pokazali da su majstori, građevinski radnici i kreativci iz različitih oblasti bezbedni kada je u pitanju preuzimanje posla od strane veštačke inteligencije. Među „ugroženim“ zanimanjima koje bi ovakva vrsta inteligencije mogla da preuzme jesu programeri, računovođe i različiti konsultanti“, napominje Brkić.
Kako kaže, među „ugroženim“ profesijama jesu i pravni poslovi u kojima je veštačka inteligencija počela da preuzima elemente prava, kao što su pravni izrazi i drugo. Kada su u pitanju i poslovi agenata prodaje, Brkić naglašava da je u inostranstvu već otpočelo korišćenje četbota, koji uspešno obavljaju rad na toj poziciji.
„Ono što je iznenađujuće jeste činjenica da su psiholozi procenjeni kao vrlo zamenljivi veštačkom inteligencijom i da četbotovi predstavljaju veliku opasnost za njihovu profesiju. Takođe, jedna studija dala je rezultate koji govore u prilog tome da će sveštenici biti zamenjeni veštačkom inteligencijom“, pojašnjava Brkić.
Nije sve tako crno
Najuočenija upotreba veštačke inteligenicje jeste u auto industriji, gde se ona već skoro deset godina uspešno upotrebljava i zamenjuje ljudstvo, što povećava nivo proizvodnje na godišnjem nivou.
Pored auto industrije banke i bankarski sistemi koriste veštačku inteligenciju u svrhu smanjenja gužve u filijalama i povećani protok novca na dnevnom nivou. Upotreba veštačke inteligencije u bankama vidljiva je u vidu bankomata, automata za čekanje reda, uzimanje kredita online i korišćenja različitih aplikacija za bankarske usluge.
Veštačka inteligencija može se primetiti i u prosveti, gde se automatski putem elektronskog dnevnika izračunava prosek učenika na polugodištu i na kraju godine, što zaposlenim u prosveti olakšava rad.
„Kada je u pitanju kreiranje IT sadržaja i programiranje veštačka inteligencija dala je veliki doprinos i borbi protiv hakera, koji napadaju određene državne, privredne ili bankarske sisteme i na taj način sprečava se zloupotreba istih“, zaključuje Brkić.
