IT i dalje plaća najviše, ali više ne oprašta početnicima
Na prvi pogled, IT sektor u Srbiji i dalje izgleda kao sigurna zona. Prema zvaničnoj statistici, Informisanje i komunikacije su već godinama najplaćenija delatnost u zemlji, sa zaradama koje višestruko nadmašuju republički prosek. Struktura zarada nije se bitno promenila ni u 2025. Međutim, iza tih vanprosečnih brojki krije se industrija koja se u poslednje dve do tri godine suštinski restrukturira: juniori i prekvalifikovani radnici prvi su koji osećaju posledice prelaska iz faze brzog rasta u fazu sazrevanja.
Drugim rečima, IT više nije zagarantovana „zlatna karta“ koja automatski omogućava ulazak na tržište rada, stabilnost i rapidni rast prihoda. Iako sektor kao celina ostaje najprofitabilniji, put do prve pozicije postao je duži, zahtevniji i neizvesniji nego u periodu pandemije i neposredno nakon nje. Razlog za to nije kolaps industrije, već njena stabilizacija.
Prosek ostaje visok, ali se tržište menja
Podaci o zaradama i dalje potvrđuju dominantnu poziciju IT sektora: prosečna neto plata je više nego trostruko veća od nacionalnog proseka, što ovu delatnost čini ubedljivo najplaćenijom u Srbiji. Podsetimo da je, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u oblasti Informisanje i komunikacije u oktobru dostigla 235.028 dinara. Ipak, razlika između onoga što IT kao sektor zarađuje i onoga što junior ili početnik realno može da očekuje – nikada nije bila veća nego sada.
U praksi, visoke proseke održava relativno uzak sloj seniora, tehničkih lidera i specijalista koji rade na izvoznim projektima, često direktno vezanim za inostrane klijente. Njihove zarade su rasle i u periodu kada je zapošljavanje usporavalo. Istovremeno, donji deo piramide – ulazne i juniorske pozicije – postao je najkritičnija tačka tržišta rada, takoreći Ahilova peta sektora Informisanje i komunikacije.
IT obojen selektivnošću
Opšte usporavanje tržišta rada tokom 2024. i 2025. prelilo se i na IT. Ukupan broj oglasa u Srbiji je opao, ali je pad kod tehnoloških pozicija bio posebno vidljiv u segmentu juniora. Kompanije nisu prestale da zapošljavaju, ali su promenile kriterijume – tako se fokus pomerio sa „potencijala“ na „vrednost koja se može dokazati (sada)“. To znači da se od kandidata koji tek ulaze u industriju danas često očekuje ono što je pre nekoliko godina bilo rezervisano za mediore: razumevanje celog procesa razvoja, samostalnost u rešavanju problema, sposobnost da se radi u postojećem sistemu bez intenzivnog mentorstva i brza prilagodljivost. Za juniore i prekvalifikovane radnike, to stvara svojevrsni paradoks: da bi dobili prvu šansu, traži im se iskustvo, a da bi stekli iskustvo – potrebna im je prva šansa. Ovo je, doduše, manje-više zastupljeno u svim branšama.
Zašto kompanije manje ulažu u juniore nego ranije
Ključna promena leži u poslovnim modelima IT kompanija. Tokom godina snažnog rasta, naročito između 2020. i 2022, zapošljavanje juniora bilo je deo dugoročne strategije. Brzi rast prihoda omogućavao je firmama da ulažu u ljude koji će se „isplatiti“ za godinu ili dve.
Danas je taj period kraći. Klijenti su oprezniji, budžeti strože kontrolisani, a projekti se ugovaraju s jasnim očekivanjima u pogledu rokova i kvaliteta isporuke. U takvom okruženju, junior se češće doživljava kao „trošak“ nego kao „investicija“, barem u kratkom roku.
Ovakav zaokret u razmišljanju posebno pogađa outsourcing kompanije, koje i dalje čine značajan deo domaće IT scene. Kada klijent plaća sat rada, on ne želi da finansira učenje - želi isporuku, rezultat. Zbog toga se traže ljudi koji mogu odmah da doprinesu, bez dužeg perioda uhodavanja i onoga što zovemo onboarding (uvođenje u posao/prenošenje znanja).
Izvoz usluga raste, ali neravnomerno
Paradoks domaće IT industrije u 2025. jeste činjenica da su makro pokazatelji ostali snažni. Izvoz IKT usluga beležio je rast i doneo milijarde evra deviznog priliva, uz visok suficit. Međutim, taj rast nije automatski značio i proporcionalno povećanje broja novih radnih mesta, naročito na juniorskom nivou. Razlog se krije u strukturi tog rasta.
Sve veći deo vrednosti dolazi iz kompleksnijih, bolje plaćenih projekata koji zahtevaju visokospecijalizovana znanja, što dodatno učvršćuje poziciju seniora, dok ulazne pozicije ostaju skrajnute. Ukratko, industrija raste „naviše“ – ka top pozicijama, a ne „u širinu“.
AI menja raspodelu posla, ali ne i potrebu za znanjem
Veštačka inteligencija (AI) dodatno je ubrzala ovu promenu. Iako nije zamenila programere, značajno je smanjila obim rutinskih zadataka koji su nekada bili prirodan prostor za učenje juniora. Automatizacija jednostavnog koda, testova ili osnovnih skripti znači da se od novih radnika sve češće očekuje momentalno razumevanje sistema, njegove arhitekture i konteksta, a ne samo izvršavanje zadataka.
Sve navedeno podiže ulaznu lestvicu. Junior koji zna da koristi AI alat, ali ne razume šta taj alat radi i zašto, danas je „slabiji“ kandidat od onoga ko razume procese, čak i ako piše sporije. To je trenutni zakon IT tržišta rada u Srbiji, ali i svetu. Veštačka inteligencija, paradoksalno, ne olakšava ulazak u industriju, već ga čini zahtevnijim.
Koliko su važne prekvalifikacije?
Posebno se promenila pozicija prekvalifikovanih radnika. Model po principu „kurs za šest meseci i odmah posle toga zaposlenje“ više ne funkcioniše kao sistemsko rešenje. Tržište jednostavno nema kapacitet da apsorbuje veliki broj radnika sa širokim, ali površnijim spektrom veština, naročito bez prethodnog iskustva. Takođe, najbolje prolaze oni koji u IT okruženje u kojem se zaposle donose i znanje iz drugih oblasti. Finansije, logistika, zdravstvo, industrija, marketing i analitika postaju most između stare i nove profesije. Prekvalifikacija, tako, postaje mudra strategija – čak i nužda.
IT nije u krizi, ali jeste u fazi trežnjenja
Sve ove promene imaju jedan zajednički efekat, a to je usporavanje rasta plata na početku karijere. Iako IT i dalje nudi najviše zarade, prolongirano je vreme potrebno da se do njih stigne. Juniori češće ostaju duže na početnim pozicijama, prihvataju slabije plaćene angažmane ili rade paralelne projekte kako bi izgradili portfolio i iskustvo. Za razliku od perioda kada je industrija „praštala greške“ početnicima, danas se greške skuplje plaćaju. Doduše, i samo znanje koje radnik donese više se ceni.
Zaključak cele priče je, zapravo, jednostavan, ali često pogrešno interpretiran i tumačen. IT u Srbiji niti propada, niti gubi značaj. Naprotiv, ostaje ključni izvozni sektor i nosilac visokih zarada. Ono što se promenilo jesu struktura rasta i kriterijumi ulaska. Za juniore i prekvalifikovane radnike, to znači da je IT i dalje prilika, ali ne tako laka, brza i „podrazumevajuća“. Umesto industrije koja traži kvantitet po svaku cenu, IT se preoblikuje u industriju koja traži specifične veštine, u tačno određenom trenutku.
U tom smislu, IT više ne nudi olako velika obećanja, ali može doneti mnogo onima koji uđu u zajednicu, sa strpljenjem i spremnošću da brzo uče.
