Ko u Srbiji danas lako nalazi posao, a ko sve teže
Domaće tržište rada u 2026. godinu ušlo je sa svojevrsnim paradoksom: s jedne strane, poslodavci u raznim sektorima jedva pronalaze radnike kada im je hitno, a sa druge strane – veliki deo ljudi i dalje ima osećaj da se do stabilnog posla dolazi sporije nego pre.
Statistika kaže da nezaposlenost nije visoka, ali struktura tražnje i ponude menja se brže od navika kandidata – i tu nastaje trenje. Prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u trećem kvartalu 2025. godine stopa nezaposlenosti bila je 8,2 odsto, stopa zaposlenosti 51,3 odsto, a udeo stanovništva van radne snage 44,1 odsto.
Posebno treba obratiti pažnju na ovaj poslednji podatak, jer on znači da skoro polovina ljudi niti je zaposlena niti aktivno traži posao (penzioneri, studenti, stariji od radnog uzrasta, osobe koje ne traže posao iz drugih razloga). Prema podacima Evrostata, taj procenat u Evropskoj uniji iznosi oko 25 odsto, što znači da Srbija ima znatno višu stopu radno neaktivnih ljudi. Ovako visok udeo donosi i ozbiljne ekonomske posledice: veći pritisak na zaposlene, manjak kvalifikovane radne snage, viši teret socijalnog i penzionog sistema, slabiju ekonomsku produktivnost i okrnjen potencijal rasta bruto domaćeg proizvoda.
Istovremeno, nezaposlenost mladih (uzrasta od 15 do 24 godine) bila je 23,4 odsto u istom periodu prošle godine, što je podatak koji objašnjava zašto se “prvi posao” ponovo pretvara u dug i mukotrpan proces. Tu nije reč samo o nedostatku radnih mesta, već o strukturnom raskoraku između sistema obrazovanja i realnih potreba poslodavaca. Mladi ulaze na tržište rada u trenutku kada firme, pod pritiskom sporijeg rasta, viših troškova i veće neizvesnosti, imaju znatno manje prostora da ih „uvode“ u posao. Stoga, sve ređe zapošljavaju “potencijal” i sve češće traže kandidate koji odmah mogu da preuzmu odgovornost i donesu rezultat.
Operativa je nova „sigurna luka“
Na pitanje ko danas u Srbiji najlakše nalazi posao, odgovor sve ređe leži u vrhunskim diplomama i IT industriji, a sve češće u – operativi. Podaci pokazuju da su u 2025. godini najtraženije pozicije bile prodavac, magacioner i vozač, a odmah iza njih radnik u proizvodnji, komercijalista i administrativni radnik, uz ugostiteljstvo (konobar, kuvar) i poslove korisničke podrške. To je, suštinski, „korigovana“ mapa domaće ekonomije koja počiva na trgovini, logistici, uslugama i industriji.
Šta je ovde tačno novina? Ne to da su ovi poslovi traženi, nego sam intenzitet tražnje. U prvoj polovini 2025. godine ukupan broj oglasa na platformama za zapošljavanje je pao, ali su “bazična” zanimanja ostala uporna tačka potražnje. Drugim rečima, poslodavci jesu oprezniji i selektivnije biraju radnike, ali kada zapošljavaju – najčešće traže ljude koji odmah uskaču „u pogon, smenu, restoran, magacin ili vozilo“.
Majstori i zanati – raste plata, ali raste i prag ulaska
Drugi segment koji u Srbiji trenutno najlakše nalazi posao jesu zanati. U tom smislu, slika se ne menja godinama – potražnja ne jenjava, iako usluge poskupljuju, a na tržištu i dalje nema dovoljno zidara, auto-limara, auto-mehaničara, vodoinstalatera, stolara, zatim pekara, frizera. Ovi radnici ne samo da nalaze posao u tren oka, već im poslodavci nude i natprosečne plate kako bi popunili „rupe“, zatim stabilne ugovore, veći broj dana odmora i druge beneficije.
Sve skupa, ovo je priča o tome da je radnicima koji imaju zanat u rukama vraćen viši status, jer je ponuda radnika sužena (deo je otišao u inostranstvo, deo se prekvalifikovao, deo nije ni ušao u sistem). Ipak, “laka zapošljivost” ima i svoju cenu, jer ko nema sertifikat – sporije ulazi na tržište. Stoga će se u 2026. godini još više vrednovati modeli učenja kroz rad, dualno obrazovanje, brze obuke i licenciranje.
Ko se snalazi sve teže?
Najveći pritisak osećaju tri grupe radnika.
Prvo, mladi bez radnog iskustva. Nije problem samo stopa nezaposlenosti mladih, već način na koji se “prvi posao” prelama kroz očekivanja poslodavaca.
Drugo, kandidati iz “limba” – oni koji nisu ni početnici ni bez iskustva, ali ni visoko specijalizovani stručnjaci sa jasnim tržišnim profilom. Ta radna mesta prva „padaju“ kad firme uspore sa zapošljavanjem, jer se lakše automatizuju (softver, AI alati), centralizuju ili spajaju.
Treće, deo IT tržišta – ne u smislu da nema poslova, već da je selekcija oštrija. U 2025. je postalo primetno da su poslovi poput programera i inženjera praktično ispali iz top 10 kategorije. To ne znači da potražnje nema, ali je broj oglasa manji i specifičniji. U praksi, 2026. bi trebalo da bude „mekša“ godina za one s iskustvom u nišnim oblastima IT industrije (računarstvo u oblaku, bezbednost, data centri, automatizacija procesa), a „tvrđa“ za juniore bez portfolija i one koji su ušli u IT na talasu visokih očekivanja o brzoj zaradi.
Zašto se ovo dešava?
Možemo reći da najmanje tri „sile“ guraju tržište u ovom, trenutnom pravcu.
Prva sila je struktura privrede: trgovina, logistika, proizvodnja i usluge i dalje zapošljavaju masovno – čak i kada je rast slabiji.
Druga sila je demografija: manje je radno sposobnih, a ogroman deo ljudi je van radne snage.
Treća sila je tehnologija: automatizuju se rutine i zadaci, a raste vrednost ljudi koji rade “na terenu” ili u sektoru koji zahteva fizičko prisustvo, operativu i konkretnu odgovornost.
Godina veće selektivnosti, pritiska na plate i borbe za radnike
U 2026. godini možemo očekivati tri trenda.
Tržište rada u Srbiji će, po svemu sudeći, nastaviti da favorizuje operativna zanimanja – prodaju, logistiku, transport, proizvodnju i ugostiteljstvo, naročito u većim gradovima i duž ključnih saobraćajnih i industrijskih koridora. Već sada liste najtraženijih zanimanja pokazuju da upravo ovi profili čine jezgro potražnje, jer omogućavaju firmama da održe kontinuitet poslovanja i direktno utiču na prihod. Paralelno s tim, jača pregovaračka moć radnika u deficitarnim zanimanjima (zanatlije, vozači i određeni tehnički profili), što gura zarade naviše, ali istovremeno otvara prostor za „sivo“ tržište (zapošljavanje van formalnih kanala). Ovakva kretanja tržišta rada dodatno podgrevaju očekivanja zaposlenih: u uslovima nominalnog rasta prosečnih zarada od 11,2 odsto i realnog rasta od 7,1 odsto u 2025. godini, uz inflaciju od 2,8 odsto, radnici u 2026. ulaze u pregovore za posao sa znatno višim pragom onoga što smatraju minimalno prihvatljivom ponudom.
Istovremeno, tržište rada se sve jasnije polarizuje među kancelarijskim radnicima. Najbolje prolaze oni koji mogu da pokažu merljiv, opipljiv rezultat – prodavci koji ispunjavaju targete, analitičari, finansijski stručnjaci sa jasnim KPI-jevima, kao i takozvani „project“ i „product“ profili, koji iza sebe imaju konkretne rezultate i reference. Nasuprot njima, opšta administracija i juniori ostaju pod pritiskom racionalizacije troškova/zapošljavanja i automatizacije procesa, dok se mladima bez iskustva sve teže otvaraju vrata prvog posla.
U takvom okruženju, 2026. neće nužno biti godina manjka posla, već godina u kojoj se jasnije nego pre vidi ko se uklapa u novu strukturu tražnje, a ko mora da menja strategiju – kroz dodatne veštine ili spremnost na prihvatanje operativnih poslova.
