Koja je uloga društvenih mreža u savremenom poslovanju kompanija
Društvene mreže odavno nisu samo mesto za zabavu i komunikaciju, postale su jedan od najvažnijih kanala putem kojih kompanije grade svoj brend, predstavljaju proizvode i ostvaruju direktan kontakt sa kupcima.
Prisustvo na društvenim mrežama više nije izbor, već je važan deo poslovne strategije. Kroz kvalitetan sadržaj, kreativne kampanje i pravovremenu komunikaciju, kompanije mogu da povećaju svoju prepoznatljivost, izgrade poverenje kod potrošača i unaprede prodaju. Upravo zato je digitalno oglašavanje na društvenim mrežama postalo jedan od ključnih faktora uspeha savremenog poslovanja.
Pitali smo sručnjaka za marketing Voislava Bijelca koliko je danas važno da kompanije angažuju stručnjake za vođenje društvenih mreža i na koji način bi trebalo da se oglašavaju.
Kako kaže Bijelac, profil na mrežama je danas praktično izlog firme.
Navodi da je to danas odlučujuće jer su društvene mreže postale kompleksne, za neke i prava nauka.
Svaka platforma ima svoja pravila, svoje formate i svoj algoritam. Stručnjak ne objavljuje samo sadržaj, on zna kome se obraća, zašto baš tim formatom, šta meri posle objave i kako da iz brojki izvuče zaključak za sledeći korak, dodaje sagovornik.
Tu je i plaćeno oglašavanje, koje je posebna disciplina za sebe: targetiranje, budžeti, testiranje.
„Amater vidi objavu, profesionalac vidi sistem. Ko misli da je dovoljno samo nešto objaviti da bi se objavilo, taj gubi. I ne gubi samo vreme, nego i novac, jer mreže vođene bez znanja često koštaju više nego angažovanje nekoga ko zna šta radi“, objašnjava sagovornik.
Na pitanje kako društvene mreže utiču na poverenje potrošača u jedan brend on odgovara da se to čini na više načina. Prvi je frekvencija. Što se češće susrećemo sa nekim brendom, to mu više verujemo.
Drugi način je autoritet. Društvene mreže su idealna platforma da brend pokaže da razume svoj posao, a autoritet automatski diže poverenje, objašnjava stručnjak.
I treće, što je posebno važno kod mlađih generacija- društvene mreže su postale pretraživač, slično kao Google, ističe.
Na pitanje da li neprofesionalno, neodgovarajuće vođenje može napraviti štetu kaže da može. Kao primer navodi Burger King u Velikoj Britaniji. Za Dan žena 2021.objavili su tvit "Women belong in the kitchen", odnosno "Žene pripadaju kuhinji".
Ideja iza toga je zapravo bila dobra: najava stipendija za žene koje žele karijeru u gastronomiji. Ali taj kontekst je stajao tek u sledećim objavama, koje skoro niko nije pročitao. Usledila je lavina negativnih reakcija, tvit je obrisan još istog dana, uz javno izvinjenje.
Dakle, čak i kad je pozadina dobra, loše izvedena objava može preko noći postati tema broj jedan, i to iz pogrešnih razloga. To je šteta koju nije napravio proizvod, nego vođenje profila, navodi primer Bijelac.
Takođe i neredovno oglašavanje može biti loše po kompaniju, a loše osmišljene objave šalju poruku, i to nesvesno - ako je brend neuredan i površan na svom profilu, kupac lako zaključi da je takav i u poslu.
Koje su najčešće greške koje kompanije prave na društvenim mrežama?
Prva greška je kako kaže ta što razdvajaju organski i plaćeni marketing. Danas je, više nego ikada, posebno posle Metinog Andromeda updatea, potrebno kombinovati jedno i drugo, ističe.
Druga greška je da većina misli da veći broj pregleda znači veći uspeh u biznisu. „Tu se ekstremno varaju. Umesto da grade poverenje, oni će sve učiniti da povećaju broj pregleda. A da li objava zaista gradi poverenje, autoritet, pamćenje ili bilo šta pozitivno na nivou biznisa, to pada u zaborav“.
Koji sadržaj ostvaruje najbolji rezultat?
I ovde postoje izuzeci, ali u većini slučajeva pobeđuje edukativni sadržaj. „Razlog je jednostavan: kad nekoga nečemu naučite, dobijate dve stvari odjednom. Prvo, gradite autoritet, jer pokazujete da razumete svoj posao umesto da to samo tvrdite. Drugo, gradite poverenje, jer ste čoveku dali vrednost pre nego što ste mu bilo šta prodali“, objašnjava.
Takav sadržaj se češće čuva i deli, pa duže živi i dopire do novih ljudi. Pritom, edukativno ne znači dosadno i ne znači odavanje poslovnih tajni. Znači odgovarati na pitanja koja vaši kupci ionako imaju. Ko svojoj publici redovno rešava male probleme, taj postaje prva adresa i kad se pojavi veliki, ističe sagovornik.
Koliko je važno prilagođavati sadržaj različitim platformama?
Kada uporedimo Instagram, YouTube i Google vidimo da kupac na tim platformama ima različite namere: na Instagramu se zabavlja i inspiriše, na YouTube- u odvaja vreme da nešto nauči ili istraži, a na Google-u aktivno traži rešenje za konkretan problem.
Tako treba plasirati sadržaj, kaže Bijelac.
„Ako svuda gurate istu poruku u istom formatu, negde ćete sigurno promašiti nameru, a promašena namera znači bačen sadržaj i bačen budžet. To ne znači da za svaku platformu treba izmišljati potpuno nov sadržaj. Ista tema se može ispričati na tri načina: kao kratak video, kao detaljniji vodič i kao tekst koji odgovara na konkretno pitanje. Poruka ostaje ista, pakovanje se menja“.
Takođe važno je da ono što se deli bude pogođeno, odnosno kvalitetan sadržaj. Svakodnevno objavljivanje bez strategije je trošenje vremena i budžeta, a često i štetno po percepciju brenda.
Pod strategijom misli se na tri jednostavna pitanja pre svake objave: kome se obraćamo, šta ovom objavom želimo da postignemo i uklapa li se to u celinu nastupa. Objava bez odgovora na ta pitanja je objava radi objave.
„Džaba nekome pet objava dnevno ako ne funkcionišu. Evo konkretnog primera za Instagram: marketari mere odnos posetilaca profila i novih pratilaca, dakle odgovor na pitanje koliko posetilaca profila nas na kraju zaprati. Ako je taj broj 10 odsto, znači da nas od 100 ljudi koji otvore profil zaprati njih 10. Što veći broj, to bolje. I sad uzmimo nekoga ko forsira masu objava i žrtvuje kvalitet. Taj će gubiti nove pratioce, a da to i ne primeti. Zašto bi vas neko zapratio ako je 90 odsto objava prosečno? Bolje je da posetilac na profilu vidi samo kvalitetne objave, jer to direktno povećava stopu novih pratilaca“, navodi još jedan od primera Voislav Bijelac.
