Konstruktivna kritika kao prečica do napretka
Firma je mesto gde zaposleni provode najviše vremena i zato je bitno da oni rade u zdravom radnom okruženju.
Kako bi se radnici motivisali za rad nužno je da postoji sklad između onoga što se od njih očekuje i radnih zadataka koji su im namenjeni, ali pre svega da nadređeni imaju fer i korektan odnos prema zaposlenima koji završavaju svoje radne obaveze.
Kritika je reč koja u velikoj meri definiše odnos nadređenog i zaposlenih, a ista može stvoriti i prijateljski odnos, ali i jaz između njih.
„Lepa reč i gvozdena vrata otvara“
Kako bi zaposleni napredovali i ostvarili što bolji rezultat, nadređeni su dužni da im na što bolji način objasne koje su njihove dužnosti i šta se konkretno na određenoj radnoj poziciji od njih očekuje. Upravo kako bi podstakli zaposlene da budu što uspešniji, šefovi, menadžeri ili urednici dužni su da svojim zaposlenima daju vetar u leđa i kritike koje će im pomoći da shvate gde greše kako bi na što bolji način „ušli u posao“.
„Kao diplomirani novinar radila sam na portalu, a zatim sam dobila posao na televiziji. Za mene je to bio šok jer nikad nisam stala ispred televizijske kamere i od mene se očekivalo da što konciznije izveštavam o temama koje su mi zadate“, kaže Nevena Milošević, televizijski reporter.
Kako objašnjava, na početku je dobila veliku pomoć od svojih kolega koji su imali veliko iskustvo u radu na terenu: „Koleginica mi je pomogla da savladam tremu, odvojim bitno od nebitnog i da detaljno obradim teme koje su mi zadate kako bi sagovornicima mogla da postavljam konkretnija pitanja. Takođe, kritike moje urednice pomogle su mi da savladam dikciju i da radim na sebi i svom novinarskom usavršavanju“, ističe ona.
Koliko je bitno da kritika bude konstruktivna svedoči i učinak zaposlenog, koji nakon upućenih saveta od strane nadređenog radi na sebi i napreduje. Od velike je važnosti i na koji način se određena kritika upućuje zaposlenom, jer po tonalitetu i načinu zaposleni istu razume na „ovaj ili onaj način“.
„Povišen ton je kontraproduktivan, on kod mene može izazvati samo želju da pobegnem, jer pritisak ne trpim nikako“, objašnjava Žana Ilić, call operater.
Kako kaže, svoje menadžere deli na one koji su spremni na lep način da pristupe zaposlenima i da se stave na njihovo mesto: „Cenim kritiku ljudi koji su već bili na mojoj poziciji i koji znaju koliko je stresno samo po sebi raditi u call centru, ali kada čujem da mi se neko obraća povišenim tonom ja sam spremna da ustanem i odem“, zaključuje ona.
Mobing nije isto što i negativna kritika
Od kritike treba razlikovati ono što ne predstavlja „dobronamerni savet“ već se direktno kosi sa njim i po načinu i intenzitetu na koji se izgovara, a to je mobing.
„Uprošćeno mobing je zlostavljanje na poslu i može se javiti u više različitih varijanti. To su: ponižavanje, ogovaranje, seksualno uznemiravanje, neadekvatna i namerna kritika pred drugima“, objašnjava advokat Aleksandar Popara.
On dodaje i da je mobing uvek zlonameran i uperen na zlostavljanje zaposlenog, kao i da postoje dve vrste mobinga: „Mobing punog stola je prva vrsta, on se odnosi na situaciju kad se zaposlenom stavi previše zadataka koji objektivno ne mogu da se reše u zadatom vremenu. S druge strane, mobing praznog stola predstavlja situaciju kad se zaposlenom namerno ne daju poslovni zadaci kako bi bio frustriran i ismevan“, ističe advokat.
Upravo takvo ophođenje, zaposlenog ne samo da tera da se oseća loše dok je u svom radnom okruženju, već kod njega izaziva osećaj anksioznosti, nemoći i želje da što pre napusti firmu u kojoj je zaposlen. Zato HR koji je zadužen da vodi računa o međuljudskim odnosima na poslu i zaposlenima, u takvim situacijama „žrtvi mobinga“ treba da pomogne tako što će nadležnima prijaviti osobu koja vrši mobing nad zaposlenim.
Kako bi se zaštitili zaposleni koji trpe mobing, oni se mogu obratiti nadređenima, a kasnije i sudu:
„Kod velikih poslodavaca mogu se obratiti poslovodstvu gde se pravi tim za rešavanje problema pa tek onda sudu. Kod malih poslodavaca zbog direktnog odnosa zaposleni poslodavac odmah sudu“, napominje Popara.
Da ova medalja ima dve strane svedoče i primeri u praksi u kojima su se zaposleni žalili da trpe mobing iako to nije bio slučaj: „Posebno zakon naglašava kažnjavanje zaposlenih koji se pozivaju na mobing da bi maltretirali poslodavca, a mobinga nema“, zaključuje advokat Aleksandar Popara.
