Najbolje HR prakse za upravljanje radnicima na daljinu
Pandemija korona virusa imala je dvostruki uticaj, sa jedne strane negativno je uticala na svetsku i domaću ekonomiju, dok je s druge strane dovela do procvata pojedinih profesija. Izolacija je doprinela da se zaposlenima na pojedinim pozicijama ponudi “rad od kuće”, što je potpomoglo korporacijama da razviju takozvani “rad na daljinu”.
Kako kontrolisati “rad na daljinu”?
Kako bi posao bio završen na vreme, poslodavci koji imaju velike korporacije u drugim državama smislili su metode kontrolisanja zaposlenih na daljinu.
Metode kontrolisanja radnika zavise od zanimanja kojim se radnici bave. Kada su u pitanju fizički poslovi sa predviđenim rokom trajanja kao što su građevinska industrija, potrebno je stimulisati radnike kako bi posao bio završen na vreme.
Zoran Jovanović, šef jednog beogradskog gradilišta ističe: “Veoma je bitno imati u vidu bezbednost, komunikaciju, tehnologiju i kontrolu, koje igraju ključnu ulogu prilikom rada na određenom projektu.” On napominje da su mu prilikom kontrole radnika u velikoj meri pomogle kamere koje su se nalazile na gradilištu u vreme kada su njegovi radnici obavljali građevinske radove na jednom stambenom objektu.
“Nisam imao problema, jer su i radnici bili obavešteni da se na gradilištu nalaze kamere pa su svoje radove obavljali bez odlaganja, a često sam im slao topli obrok kako bi bili svesni da kao njihov nadređeni razmišljam o njima. Podsticaj u ovakvim slučajevima igra važnu ulogu,” zaključuje Jovanović.
Kada je reč o poslovima koji se tiču rada u velikoj korporaciji, podsticaj je veoma bitan jer se radnici motivišu, a njihova kreativnost dostiže vrhunac. “Nakon uspešno odrađenog posla, svoje zaposlene motivisala sam takmičenjem sa vrednim nagradama, a nagrađivani su samo najbolji radnici,” govori Jovana Radić, koordinatorka call centra firme, koja posluje u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Hrvatskoj.
Prema njenim rečima, njihovi nadređeni nalazili su se kilometrima daleko pa su i koordinatori ali i operateri u call centrima kontrolisani preko aplikacije u koju je trebalo da unesu svoj radni učinak u toku jednog dana. “Aplikacija je toliko bila napredna, da je na kraju svakog radnog dana imala statističke podatke dnevnog učinka svih zaposlenih, čak je i proračunala koliko je vremenski potrebno copywriteru da napiše svoje marketinške tekstove, ” objašnjava ona.
Kako navodi Radićeva, motivacija zaposlenih bio je besplatan topli obrok ali i tim bilding koji je svake godine bio organizovan u različitoj zemlji, pa su tako zaposleni imali zajedničke interakcije i sklapali su nova poznanstva i družili se međusobno.
Tehnološke inovacije doprinose kontroli zaposlenih na daljinu
Sa napretkom tehnologije razvio se i način kontrole zaposlenih. Treba krenuti od početka, samo čekiranje radnika na vratima firme jasan su pokazatelj kada je zaposleni došao na posao, ali i koliko vremena je istom potrebno da završi svoj radni dan. Tako da je i ova metoda jedna vrsta kontrolisanja zaposlenih.
Kako bi pojedine firme motivisale svoje zaposlene, većina inostranih korporacija razvila je evropski sistem plaćanja prekovremenog rada. “Radila sam u jednoj firmi koja se bavi pružanjem marketinških usluga, a s obzirom da su se pisani tekstovi kačili na društvene mreže i naš sajt, nužno je bilo da ih ja kao lektor prekontrolišem pre objave. Često mi se dešavalo da ostajem duže; s obzirom da sam bila jedini lektor u firmi a da je tekstove pisalo tri novinara i dva copywritera materijala za kontrolu je bilo preko glave, ali svaki dodatni sat mi je plaćen”, napominje Nataša Savić, lektor.
Kako objašnjava, novac ju je motivisao da radi što više i da u toku jednog dana završava više posla nego što je predviđeno: “Značilo mi je jer sama sebe izdržavam, plaćam kiriju i račune, a deo plate uspevala sam da odvojim sa strane i uštedim za putovanje na daleke destinacije”.
Prema njenim rečima poslodavac je uspeo da proračuna vreme koliko joj je potrebno da prekontroliše svaki tekst, a kako navodi bilo je to najviše 4 minuta. Ovaj primer još jedan je dokaz da je tehnologija doprinela kontrolisanju radnika na daljinu ali i istovremeno je jačala uzajamno poverenje poslodavca i zaposlenog.
