Nasleđe koje traje tri generacije: Branka je nastavila porodični biznis Golubovića
Porodičnu ljubav prema ručnom radu, pletenju, vezu i kukičanju Branka Golubović odlučila je da 2012. pretoči u brendWool Art
Ušuškano zlatiborsko selo Skržuti i ceo zlatiborski kraj poznat je po pletiljama i toplim prslucima, vunenim džemperima, rukavicama, čarapama koji su godinama prepoznatljivi brend ovog kraja. Decenijama unazad, pletenje je ostalo delatnost po kojoj je ovaj kraj poznat širom sveta.
Da održi sećanje na vredne i iskusne pletilje, među kojima je i njena baka Stanimirka Golubović koja je svojevremeno izdržavala porodicu od ovog rada preuzela je na sebe Branka Golubović. Pre nešto više od deceniju odlučila da se posveti ovom poslu i nastavi porodičnu tradiciju. Pletenje je bilo osnovna delatnost porodice Golubović kasnih 60-ih godina. Tada je Stanimirka Golubović shvatila da njeni radovi od vune vrede toliko da se porodica može prehraniti. Njene vešte ruke stvarale su nove ideje, zanimljive kombinacije, tako da Branka motive iz njenih prvih radova još uvek primenjuje na neke od svojih modela.
Danas je cela porodica Golubović uključena u proizvodnju ovih ručnih radova. Počev od ideje, do realizacije.
Cela porodica u poslu
Branka je osnovala preduzetničku radnju koju je nazvala Wool Art, a u poslu joj pomaže cela porodica, pre svega roditelji. Pre toga je ona njima povremeno pomagala u radu kada bi joj obaveze i posao dozvoljavali. Funkcionisali su kao mala radionica koja se bavi pletenjem džempera, čarapa, šalova prsluka, jakni, rukavica…
Kako je kasnije njen otac uspeo da dogovori posao u inostranstvu gde je bilo zainteresovanih za ova pletiva odlučila je da više pomogne. Ukazala se i potreba da se otvori firma kako bi bilo moguće da se izvozi.
Online prodaja dobra odluka
Robu su najpre prodavali buticima. Potom se odlučila na online prodaju. Ta odluka se nekako preklopila sa pandemijom kovida. Od tada pa do sada potražnja i promet su se povećali značajno, kaže ona.
„Sada vidim koliko je to bila dobra odluka jer su trendovi otišli sve više u tom pravcu da se kupuje putem interneta“, kaže.
Najviše interesovanja vlada za vunene čarape.
„Kupci su i naši ljudi, ali i stranci koji žive u Švajcarskoj, Austriji, ali Nemačkoj i Holandiji pa čak i Japanu i Americi. Takođe i firme koje pletiva, a pre svega vunene čarape, brendiraju logom firme i originalno upakovane daju klijentima“, priča Branka Golubović.
Mnogima pažnju privuku moderni modeli savremenog dizajna, ali još uvek najčešće se kupuju džemperi ili kaputi sa motivima i pejzažima zlatiborskih sela.
A koliko vremena je potrebno da „nastane“ jedan takav džemper?
Dobroj pletilji, kaže Branka, za džempere potrebno bar dve nedelje, dok pletenje čarapa ide daleko brže pa je samim tim broj modela veći. Ima ih tridesetak u asortimanu.
Foto: Wool Art
Nema dovoljno pletilja
Branka angažuje po potrebi do dvadesetak pletilja zlatiborskog kraja. Njih je nažalost kaže sve manje jer nema škola pletenja, a ni zainteresovanosti za učenje zanata. One koje ga znaju stižu godine. Tako ovaj zanat sustiže sudbina i ostalih gde nema zainteresovanih da se time bave, ali i onih koji bi znanja mogli da im prenesu.
Ranije su devojčice počinjale da pletu sa deset godina i plele bi sve do starosti. Tako se pletenje kao zanat održavalo godinama prenoseći se sa kolena na koleno, priča Branka. Pomoglo bi dodaje, kada bi postojale radionice za pletenje ili škole, naravno kada bi mladi više za to bili zainteresovani.
Vuna koju koriste u radu prerađuje se u domaćim radionicama. Najviše ih je u Vojvodini i Pirotu.
U planu atelje u Skržutima
Brankin plan, u čiju je realizaciju već krenula, je da otvori atelje odnosno izložbeni prostor gde bi posetioci mogli da se bolje upoznaju s tradicijom.
„Ove godine smo ušli u projekat renoviranja i opremanja našeg poslovnog prostora. Prepoznali smo potrebu da baš tu, u Skržutima, selu nadomak Zlatibora, napravimo atelje u koji će kupci i ljubitelji ručno rađenih proizvoda, moći da svrate, da vide deo procesa proizvodnje, čuju našu priču o ovom tradicionalnom i porodičnom poslu, probaju modele koji im se dopadaju i da ih kupe. Nadam se da će to ujedno i upotpuniti turističku ponudu našeg kraja, jer nam sve češće nenajavljeno dolaze razni posetioci“, kaže.
Tokom leta nema mnogo kupovine, pa se taj period koristi za smišljanje i izradu novih modela. Ove godine su tako uspeli da izrade dva nova modela kardigana.
Inače su svi proizvodi vanvremenski, nisu trend i nose se godinama, tako da se ne pravi mnogo novih komada, kaže ona.
Problem nabavka sirovina i modernizacija procesa obrade prediva
Problem osim nedostatka pletilja za ovaj zanat je nabavka sirovine, odnosno prediva, kaže Branka Golubović.
Nekada su runo, posle pranja na potoku i češljanja grebenima, ručno ispredale prelje nakon striženja ovaca. Danas je celokupan proces proizvodnje vunenog vlakna, pa i predenje, mehanizovan. To daje ujednačenu debljinu i dužinu vlakna, broj uvoja prediva i neophodnu zaštitu vlakna. Time se poboljšava i kvalitet proizvoda.
„Obzirom da smo do sada izbegavali uvoz sirovine, kupujemo kod domaćih proizvođača. Međutim ta oblast nije dovoljno razvijena i ne ide se na modernizaciju postrojenja i procesa, tako da neretko nailazimo na probleme, kao što je nemogućnost kupovine boja prediva koje su nam potrebne i slično“, dodaje Branka.
Priznanje za očuvanje starih zanata
Kaže da joj je drago da se uprkos nezaintresovanosti mladih za ručni rad on i dalje poštuje. Pokazatelj je i to što je Branka za Wool Art pre dve godine dobila specijalno priznanje za brendiranje starih zanata Udruženja poslovnih žena Srbije.
Problema i izazova u poslu uvek ima, naročito na početku. Branki je najveći bio kako će voditi radnju i šta će od administracije sve imati da radi i ispoštuje. Ipak, kaže verovala je da je ideja da nastavi porodičnu tradiciju na ovaj način dobra.
„To je ujedno i ključ za uspeh- verovati u ideju i onda je sve lakše“, poručuje Branka.
