Neplaćeno odsustvo
Prava i obaveze zaposlenih jasno su definisani Zakonom o radu. S druge strane postoji pravo koje po Zakonu ne pripada zaposlenima i za koje je nužno da lica u radnom odnosu podnesu zahtev – reč je o neplaćenom odsustvu.
Šta podrazumeva neplaćeno odsustvo?
Neplaćeno odsustvo podrazumeva mogućnost da zaposleni bude odsutan sa posla određeni vremenski period, kada bi najčešće obavljao svoje privatne obaveze.
„Neplaćeno odsustvo je definisano Zakonom o radu, Članom 78 i jasno podrazumeva da poslodavac može, a i ne mora zaposlenom da odobri odsustvo sa posla bez naknade. Tada zaposlenom "miruju" sva prava i obaveze iz radnog odnosa. Zaposleni je za vreme neplaćenog odsustva skinut sa osiguranja i ne uplaćuju mu se ni porezi ni doprinosi za penzijsko osiguranje,“ objašnjava predsednik Samostalnih sindikata Srbije, Zoran Mihajlović.
On napominje i da dužina neplaćenog odsustva nije definisana i zavisi od poslodavca, a, kako kaže, mogu ga koristiti svi zaposleni tako što podnose molbu za neplaćeno odsustvo poslodavcu.
Posebno treba napomenuti da je Zakonom o radu predviđeno i da tokom korišćenja neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.
„Postoji procedura nakon podnošenja molbe poslodavcu, poslodavac izdaje rešenje o neplaćenom odsustvu i dužan je da zaposlenog u roku od tri dana odjavi sa osiguranja, po povratu sa ovog odsustva poslodavac je u obavezi opet u roku od tri dana da zaposlenog ponovo prijavi na osiguranje,” ističe Mihajlović i dodaje: „Kod neplaćenog odsustva je vrlo bitno da zaposleni koji je na neplaćenom odsustvu ne može da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca, jer je to kršenje Zakona”.
O zloupotrebi prava na neplaćeno odsustvo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja zauzelo je poseban stav još 2015. godine:
„Slučajevi za koje poslodavac može odobriti neplaćeno odsustvo, kao i dužina trajanja neplaćenog odsustva nisu određeni zakonom, niti zakon upućuje da se ovo pitanje reguliše opštim aktom ili ugovorom o radu, što znači da poslodavac ima slobodu da ceni da li u konkretnom slučaju može da odobri zaposlenom korišćenje neplaćenog odsustva, imajući u vidu razloge iznete u zahtevu zaposlenog, kao i da njegovo odsustvo neće da remeti organizaciju i proces rada.
Svrha neplaćenog odsustva po ovom osnovu su pre svega, porodične i druge obaveze zaposlenog koje zahtevaju da privremeno odsustvuje sa rada, te se ovo odsustvo ne može koristiti radi zasnivanja radnog odnosa kod drugog poslodavca.“
Ko i kada može koristiti neplaćeno odsustvo?
Zaposleni najčešće traži neplaćeno odsustvo kako bi završio privatne obaveze, otišao u inostranstvo iz ličnih razloga, stručno usavršavanje, polagao ispite, negovao bolesnog člana porodice, nastavio proces sopstvenog lečenja ili lečenja člana porodice u inostrastvu.
Nije retkost da roditelji uzimaju neplaćeno odsustvo radi čuvanja deteta sa posebnim potrebama, s obzirom da roditelj ima pravo na odsustvuje sa posla dok dete ne navrši 3 godine života što je definisano Članom 100, Zakona o radu.
Članom 94 tog Zakona podrazumeva se da otac deteta može da koristi pravo neplaćenog odsustva u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo, a to pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu:
„Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom“.
Dužina trajanja neplaćenog odsustva nije propisana zakonom već zavisi od potreba zaposlenog s jedne strane i potreba poslodavca za prisustvom zaposlenog na radu, s druge strane.
