Odluka o minimalcu za 2023. godinu
Vlada Srbije donela je Odluku o visini minimalne zarade za 2023. godinu, odnosno period od januara do decembra, koja će biti 40.020 dinara. Minimalna cena rada biće povećana za 201, 22 dinara, odnosno za 14,3 odsto, što znači da će prosečna minimalna zarada biti nešto veća od 40.000 dinara.
Iz Vlade navode da se radi o rekordnom povećanju minimalne zarade, a posebno je bitno to što je postignuto da ona raste više nego što raste inflacija, kako bi se poboljšao kvalitet života građana Srbije.
Nakon što sindikati i poslodavci nisu uspeli da dođu do dogovora, konačnu odluku donela je Vlada. Iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kažu da je minimalna potrošačka korpa više od 50.000 dinara, što znači da minimalnoj zaradi nedostaje 10.000 dinara. Oni su pre donesene odluke zahtevali da se zarade povećaju pre 1. januara, zbog inflacije, te da se minimalna cena rada utvrđuje dva puta godišnje. Tražili su da se minimalac poveća za 25 odsto, odnosno da bude izjednačen sa potrošačkom korpom, koja je tada bila niža za 7.000 dinara od sadašnje.
Ministar finansija Siniša Mali oglasio se nakon donete odluke i rekao da je uvek teško napraviti balans između želja sindikata i poslodavaca, stoga je država troškove o povećanju preuzela na sebe. Prema njegovim rečima poslodavci su tvrdili da ne postoji prostor za povećanje plata, jer su njihovi sektori pogođeni krizom. Država je želela da izbegne otpuštanje zbog povećanja minimalne zarade, te je taj trošak preuzela na sebe.
Pored pomenute odluke od 1. januara 2023. godine povećava se neoporezivi deo dohotka sa 19.300 na 21.712 dinara a biće umanjeni i doprinosi za PIO fond koji su na teretu poslodavca. Takođe, u toku ove godine donesen je set mera u cilju smanjenja siromaštva, povećane su plate za sedam odsto u javnom sektoru, osam odsto u zdravstvu, penzije za 5,5 odsto, a nekoliko puta su isplaćivane i jednokratne pomoći građanima Srbije.
Iz Ujedinjenih granskih sindikata navode da odluka Vlade Srbije nije zanemarljiva, ali da je nedovoljna za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.
Šta je minimalna zarada?
Minimalnu zaradu čini propisana minimalna cena rada pomnožena sa brojem radnih sati u mesecu, a u nju ne ulaze topli obrok, regres, odmor, minuli rad i prekovremeni rad ili rad za vreme državnih praznika.
Olakšice za poslodavce u praksi
Kada bismo posmatrali neto zaradu od 60.000 dinara u odnosu na tekuću godinu opterećenje neto zarada porezima i doprinosima bi u 2023. godini bilo smanjeno za 2,04 odsto. Poslodavci koji isplaćuju minimalne zarade imaće nominalno povećanje troškova poreza i doprinosa za približno 13 odsto zbog rasta minimalne zarade. Na primer za 168 časova tokom 2022. godine minimalna neto zarada bila 33.804 dinara, a prema novoj odluci ona će tokom sledeće godine iznositi 38.640 za isto radno vreme, dok će opterećenje te satnice porezima i doprinosima konkretno biti manji za 1,20 odsto.
Radnici, odnosno njihovi sindikati pitaju se da li će biti prostora za povećanje minimalne zarade i sledeće godine. Stručnjaci na to sada nemaju validan odgovor, jer je trenutno teško predvideti kretanje zarada zbog političke i ekonomske situacije. Oni navode da je pored rasta cena ulaznih sirovina primećen i nedostatak radne snage, pa bi određivanje minimalne cene rada u narednim periodima trebalo prilagoditi tim parametrima.
Minimalna zarada za 2019. godinu bila je povećana deset odsto, dok je u poslednje dve godine veća za 18,6 odsto. Trenutno minimalac u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Ono što ohrabruje jeste povećanje Bruto društvenog proizvoda za 3,9 odsto u drugom kvartalu ove godine, što je rezultat stranih investicija i istovremeno procenta nezaposlenosti od 8,9 odsto u istom periodu. Ipak, još uvek čekamo podatke iz trećeg i četvrtog kvartala ove godine, a ostaje nam da vidimo hoće li do značajnog povećanja doći i tokom sledeće godine.