Ovo su veštine budućnosti: Šta će poslodavci najviše tražiti u narednim godinama
Stručnjaci ukazuju da će tržište rada doživeti transformaciju i da će se u narednih pet do deset godina potražnja za određenim veštinama drastično promeniti.
Smatra se da će oni koji se blagovremeno prilagode biti u prednosti i lakše će se nositi sa izazovima u pogledu daljeg profesionalnog razvoja i zacrtanim planovima.
Na osnovu podataka koji su objavljeni u Izveštaju o budućnosti poslova (Future of Jobs Report 2025) Svetskog ekonomskog foruma (WEF), analitičko razmišljanje biće jedna od najtraženijih veština narednih godina.
Promene u pogledu očekivanja poslodavaca i znanja kandidata
WEF u svom izveštaju ukazuje na to koje veštine će poslodavci najviše tražiti i na koje će se oslanjati u budućnosti.
Izveštaj je zasnovan na odgovorima više od 1.000 najvećih globalnih poslodavaca, koji zajedno zapošljavaju više od 14 miliona radnika u 22 industrije i 55 ekonomija.
Od 55 analiziranih ekonomija, 10 od 12 koje očekuju najmanje promena u periodu 2025–2030. je u Evropi uključujući Dansku, Holandiju, Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku.
Tehnološka pismenost, kreativan način razmišljanja, doživotno učenje...
Većina ispitanika ukazala je na „veštačku inteligenciju i velike podatke“, za koje se očekuje rast od 87%.
„Mreže i sajber bezbednost“ (rast 70%) i „tehnološka pismenost“ (68%) slede odmah iza „veštačke inteligencije i velikih podataka“.
Kao dopuna ovim tehnološkim veštinama, očekuje se i porast značaja „kreativnog razmišljanja“ , zatim socio-emocionalne veštine – „otpornosti, fleksibilnost i agilnost“ i „radoznalost i učenja tokom celog života“.
U svetu gde se tehnologije menjaju iz meseca u mesec, najviše će se tražiti i ceniti oni koji brzo usvajaju nova znanja i lako se prilagođavaju promenama.
Učenje tokom celog života biće jedan od glavnih profesionalnih imperativa.
Liderstvo i društveni uticaj su takođe važni i ispitanici kažu da to spada u ključne veštine koje će se posebno vrednovati.
Kreativno razmišljanje se takođe smatra ključnom veštinom.
Kako automatizacija sve više preuzima rutinske poslove, ljudska kreativnost biće važna veština.
Osim digitalnih važne i socijalne veštine
Poslodavci će imajući to u vidu tražiti kandidate koji mogu da ponude originalna rešenja i razmišljaju „izvan okvira“.
To nije sve. Motivacija i samosvest, tehnološka pismenost, empatija takođe su veštine koje polovina poslodavaca u ovom istraživanju smatra bitnim.
Iako tehnologija napreduje, međuljudski odnosi ostaju srž svakog poslovanja.
Empatija, veština pregovaranja, timski rad i jasna komunikacija biće presudni, a posebno će te osobine biti važne za lidere.
Potražnja poslodavaca za tehnološkim veštinama brže će rasti od bilo koje druge kategorije u sledećih pet godina. Bez obzira na industriju, digitalne veštine biće osnov profesionalne konkurentnosti.
Tu spadaju upravljanje digitalnim alatima, razumevanje automatizacije, ali i osnovno poznavanje programiranja.
Kompanije sve češće procenjuju zaposlenе prema tome kako se snalaze u složenim situacijama. Sposobnost logičkog zaključivanja, procene rizika i razumevanja šire slike postaće ključna kompetencija.
Primena AI tek će biti u ekspanziji
AI je već sada deo svakodnevnog poslovanja, ali će njena primena tek „eksplodirati“. Od programera do stručnjaka za etiku i nadzor algoritama, sve profesije povezane sa razvojem i primenom veštačke inteligencije biće među najcenjenijima.
Očekuje se da će potražnja poslodavaca za tehnološkim veštinama rasti brže nego za bilo kojom drugom kategorijom u narednih pet godina.
Poslodavci očekuju da će samo neke veštine izgubiti na značaju: manuelna spretnost, izdržljivost i preciznost i čitanje, pisanje i matematika.
Očekuje da će 92 miliona poslova biti ukinuto do 2030. godine, dok će 170 miliona novih poslova biti stvoreno.
Prema informacijama prikupljenim među anketiranim izvršnim direktorima iz više od 1.000 velikih globalnih kompanija, najbrže rastuće uloge do 2030. godine merene u procentualnim razmerama uglavnom su podstaknute tehnološkim napretkom, uključujući veštačku inteligenciju (AI), robotiku i širenje digitalnog pristupa.
Neki poslovi biće u ekspanziji, a neki će nestati
Izveštaj WEF-a prikazuje i koje profesije najbrže rastu, a koje najbrže nestaju.
Očekuje se da će se broj specijalista za velike podatke (Big Data Specialists) povećati za 113% između 2025. i 2030. godine, zatim inženjera za finansijske tehnologije za 93%, i specijalista za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje za 82%.
Pored uloga, za koje se očekuje rast od preko 80%, i druge tehnološki vođene profesije dominiraju listom najbrže rastućih poslova.
U narednih pet godina, izvršni direktori predviđaju povećanje i u sledećim pozicijama:
- Programeri softvera i aplikacija (57%)
- Specijalisti za bezbednosni menadžment (53%)
- Specijalisti za skladištenje podataka (49%)
- Specijalisti za autonomna i električna vozila (48%)
- UI i UX dizajneri (48%)
- Vozači lakih kamiona i dostavljači (46%)
- Specijalisti za Internet stvari (42%)
- Analitičari podataka i naučnici podataka (41%)
Za administrativne i kancelarijske pozicije biće sve maje ponude
Kancelarijske pozicije u različitim sektorima očekuje se da budu među najbrže opadajućim poslovima do 2030. godine. Trećina poštanskih službenika biće pogođena (-34%), a ubrzo zatim i bankarski službenici i srodni administrativni radnici (-31%).
Tehnološki napredak, uključujući veštačku inteligenciju, ima ključnu ulogu u ovom padu. Na primer, očekuje se da će službenici za unos podataka doživeti pad od 26% kako kompanije sve više digitalizuju svoje poslovanje. Pad se očekuje i u zapošljavanju kasira i blagajnika (-20%) kako digitalne karte i samouslužne kase postaju sve rasprostranjenije.
Pandemija Kovida 19 i brzi razvoj naprednih tehnologija, kako se navodi u izveštaju, izazvali su snažne promene koje i dalje oblikuju radne veštine.
Napominje se da poremećaji i promene nisu jednaki u svim ekonomijama i industrijama. Ekonomije srednjeg dohotka očekuju najveće promene.
