Plaćeni da putuju oko sveta
Da li verujete u to da postoji posao koji obavljate dok putujete oko sveta, a da nije reč o vozačima, stjuardesama i pilotima?
Verovali ili ne rad na kruzeru je posao koji možete obavljati dok obilazite najrazličitije svetske destinacije, a tokom pauze od posla postoji mogućnost turističkog razgledanja grada u kome brod ima pristanište.
Posao na kruzeru – prednosti i mane
Veliki broj onih koji su se usudili da krenu putem koji podrazumeva rad na brodu želeli su novo iskustvo, bolju zaradu, upoznavanje različitih delova sveta i kultura ali i nova poznanstva.
Nataša Jelić, televizijska montažerka, nakon godinu i po dana provedenih na brodu odlučila je da se u januaru 2020. godine vrati u Srbiju a kako kaže iskustvo koje je stekla na brodu je nezamenljivo.
„Prvi ugovor mi je bio na deset meseci, a inače na prekookeanskim brodovima minimalno se može ostati šest meseci, a maksimalno jedanaest. Ja sam samoinicijativno podnela zahtev da mi prvi ugovor bude na deset meseci dok je drugi bio na šest“, objašnjava Nataša Jelić.
Njeno iskustvo na brodu započelo je kada se prvobitno prijavila za posao konobara na koji je primljena: „Posao koji sam obavljala na brodu bio mi je fizički naporan, radila sam kao pomoćni konobar za platu od 950 dolara. Nekada se dešavalo da radim i po deset sati dnevno i po četrnaest sati kada imamo specijalno čišćenje restorana, koje podrazumeva detaljno čišćenje našeg dela broda. Sve mora biti potpuno čisto kako ne bi imali višemilionske kazne od strane inspekcije, a mogu zatvoriti brod ukoliko se utvrdi da higijena nije na zavidnom nivou“, ističe Jelićeva.
Ipak šanse za napretkom se uvek mogu iskoristiti, jedino što komplikuje prelazak iz jednog sektora u drugi jesu dugotrajne procedure i papirologija:
„Morala sam da donesem svoj portfolio, imala sam sastanak sa menadžerom, ejčarom i supervizorom. Svi nadređeni su morali da se usaglase sa tim da mogu preći iz jednog restorana u sektor za fotografe, jer ukoliko se bar jedna osoba ne usaglasi sektor se ne može promeniti“, kaže Nataša.
Ona priznaje da joj se kvalitet života promenio od trenutka kada je počela da obavlja posao fotografa:
„Prednost kada se radi kao fotograf jeste napredovanje na poziciji koju imaš na brodu. Za mene je to bio skok na višu poziciju jer sam do tada bila konobar i bolje sam se pozicionirala kada je u pitanju pozicija među ostalim članovima posade. To znači da nisam morala da perem svoju uniformu, niti sam bila dužna da sređujem i čistim svoju sobu već je za mene to radio neko drugi“.
Među benefitima kada je u pitanju posao na kruzeru su putovanje, dinamika, nova poznanstva i između ostalog upoznavanje sebe samog:
„Kroz ceo put čovek se upoznaje sa svojom ličnošću. U toku pauze biramo između toga da li ćemo odspavati ili ćemo posetiti novu luku u koju je brod uplovio. Ja se nisam štedela, želela sam da vidim što više svetskih destinacija, zato sam pauze koristila za obilaske mesta u koje smo došli”, izjavljuje Nataša Jelić.
Iskustvo za ceo život
Svi koji su se vratili sa brodova priznaće da im je jedno ovakvo iskustvo obogatilo život i da su pored iskustva tokom rada stekli nove prijatelje i upoznali nove predele:
„Najzanimljivije mi je bilo u Teksasu, mentalitet gostiju je sjajan i neki od njih su mi prijatelji i dan danas. Oni dolaze rasterećeni i žele da uživaju,” sa osmehom na licu se priseća Jelićeva.
Kako kaže, boravak na brodu joj je pored profita doneo i benefit u vidu usavršavanja engleskog jezika:
„Naučila sam engleski jezik, poznavanje mi nije bilo pohvalno i verujem da sam tada konkurisala za pozicije u kojima se traži ovaj jezik ne bi me primili. Toliko sam želela da odem iz Srbije da sam se prijavila za posao konobara i ne kajem se. Izbegavala sam ljude koji pričaju srpski jezik, kako bi sebe „bacila u vatru“ i što bolje vežbala konverzaciju na engleskom i kako bih obogatila svoj rečnik i uspela sam u tome“, naglašava Jelićeva.
S obzirom da kruzeri idu na prekookeansku plovidbu u svojoj posadi zapošljavaju ljude iz celog sveta:
„Tim ima iInternacionalni karakter, što znači da su zaposleni ljudi svih nacionalnosti i kultura. Najviše ima Indijaca, Tajlanđana i Indonežana, ali tu je i veliki broj nas Balkanaca iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Dešavale su se i ljubavi na brodu sa nekim ko je druge nacionalnosti, a nije retkost bila da su neke od njih imale srećan kraj“, zaključuje Nataša.
