Poštuj „pravila kuće“ i Italijani će te prihvatiti
Italija je pomalo svet za sebe, specifična zemlja u kojoj se piju dobra vina, jedu nabolje paste na svetu, prestonica svetske mode...
Ta zemlja je godinama unazad kao magnet privlačila Srbe koji su tražili bolji život, a i danas se tu ništa mnogo nije promenilo. A o životu Srba koji su u neki italijanski grad ili selo, ipak otišli, zbog posla, za „Halo oglase/Posao“ priča Miloš Oketić (31) profesionalni kuvar.
Oketić je, takoreći, naše gore list. Momak koji se iz Smederevske Palanke otisnuo u italijanski grad Trento. A to nije, kako kaže, njegova ideja. Šansu u drugoj državi za porodicu Oketić video je, a ko drugi, do glava kuće – otac Rade. Da bi počeli priču s Milošem, kao što dolikuje, krenuli smo od početka i od pitanja: Kako žive Srbi u Italiji? Na to je imao što šta da kaže.
HO: Kako žive Srbi u Italiji? S čim se suočavaju, da li su prihvaćeni u društvu?
MO: Krenimo od toga da smo zahvaljujući informacijama (dnevnik, internet), televiziji i novinama, predstavljani kao teroristi i ubice, narod koji ne prašta pehove i skupo naplaćuje greške. Nikome ne ostajemo dužni. Taj vid stigmatizacije i dalje vučemo za sobom... Samim tim, pogled koji jedan/a Srbin/kinja oseti na sebi u Italiji, ume da bude neprijatan i pun predrasuda. Bar dok nas ne upoznaju, odnosno, dok ne provedu određeno vreme u našem okruženju, da shvate koliko smo bezopasni. Mi poštujemo druge onoliko koliko oni nas poštuju i ne damo ono što je naše. A to naše nosimo sa sobom, gde god da živimo. U Italiji konkretno dok ne kažemo odakle smo i ne primećuju etničku razliku. Društveno se uklapamo najviše zbog, glupo je reći, boje kože, ali je više samo ponašanje i mentalitet. Svodi se baš na to, ponašanje i maniri... kao i kod nas, poštuj pravila kuće i bićeš poštovan.
HO: Kako Srbi nalaze posao, gde, koji su to poslovi najčešće, i koliko su plaćeni?
MO: Na poslu u Italiji ne trpimo predrasude, kao što je ona recimo da su naše navike ispijanje kafa i cigarete, i da nas sve karakteriše ta neradnička navika, kao posledica okruženja u kome smo odrasli. Posao nalazimo, kao i svugde - preko veze, u agencijama za zapošljavanje ili direktnim konkursom (intervjuom) kod poslodavca. Sami Srbi idu ka tome da biraju najplaćeniji posao, a to je za naše ljude da budu vozači kamiona, zato taj posao Srbi najviše i traže. Ostala zanimanja su manje više tražena, mada su naše sunarodnice pomerile granice, pa su od kućnih pomoćnica i čistačica postale vaspitačice, medicinski radnici, medijatori (prevodioci), koje rade u važnim ustanovama, vladi i opštini. Plaćanja idu u srazmeri sa pozicijom koju "pokrivaju". Nema razlike u plati između Italijana i Srba. Mada, moram da dodam, ima naših ljudi koji su doktori, muzičari, umetnici itd...
Bogatiji sam za jednu kulturu, ali vratiću se pre penzije
HO: Kako si se ti obreo u Trentu, šta tu radiš, kako živiš i da li bi se vraćao u Srbiju?
MO: Moja priča i život u Italiji počinju 13. januara. 1998. Tada su roditelji odlučili da ćemo se preseliti u Italiju. Naravno kao i svako dete, hteo sam da se vratim svojoj ulici i drugarima, dragim sećanjima koja su danas itekako živa. Ovde sam završio školovanje, naučio jezik više i uz to postao profesionalni kuvar. Odrastao sam i naučio taj "nepoznati" način života, tako da sam bogatiji za još jednu kulturu. Ne varajte se da, ako ostanete u Srbiji, ostajete isti i da se ne menjate. Vratiću se pre penzije, možda i ranije!
HO: Koje profesije traže Italijani?
MO: Što se profesije tiče, tržište nije raznovrsno (nema velike potražnje) sem za radnu snagu u kamenolomu, na farmi... poslovi koje Italijani odbacuju, na koje su naši, pri samom dolasku, primorani. Dok ne nađu profesiju za koju su kvalifikovani. Nažalost, i u Italiji je kriza i sve više se ide na varijantu, daj šta daš... ili kako volim da izgovorim staru Titovu: "nema odmora dok se radi", surovi kapitalizam.
HO: Koliko plaćaju kirije, koliko košta život, hrana, odeća, a kolike su prosečne plate?
MO: Svako ima primanja u srazmeri pozicije koju pokriva i nacionalnim ugovorom rada države Italije. Kirija jeste visoka, ali za primanja u Srbiji. Kada je reč o italijanskim platama, onda je otprilike isto. Kao i u Srbiji, lokacija određuje cenu, u zavisnosti da li uzimate u najam stan na selu, može se naći i za skromnu cifru od 350 evra, periferiji ili blizu centra grada gde se cene kreću od 650 evra pa na više. Što se hrane i odeće tiče, čini mi se da, sa primanjima koje ovde dobijamo, jeftinije su nego u Srbiji.
HO: Kako Srbi iz rada na crno, prelaze u legalne tokove?
MO: Nemam, tj. nisam imao dodira sa radom na crno. U Italiji, kao zemlji članici EU, strogo kažnjavaju takav način poslovanja. Inače, treba imati sreće i naći poslodavca dobre volje da garantuje za vas, ne bi li stigli do legalnih voda, boravišne vize. Ili se ženite i udajte za Italijane. Ozbiljno!
