Rad od kuće ulazi u zakon, ali ostaje pitanje primene
Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, usvojen 2023. godine, a čija je puna primena krenula od 1. januara 2026. godine, predstavlja jednu od najznačajnijih reformi radnog zakonodavstva u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Ovaj akt ne samo da modernizuje pristup zaštiti radnika, već i postavlja ključne standarde u skladu sa zahtevima Evropske unije. Do sada je zakon bio na snazi u fazi prilagođavanja, ali ulazak u period potpune primene otvara niz pitanja – organizacionih, praktičnih i pravno-administrativnih, koja zahtevaju konkretne odgovore, kako ne bi ostala samo „mrtvo slovo na papiru“.
Zakonom se fokus jasno usmerava sa takozvanih reaktivnih mera (mera koje se primenjuju tek nakon nastanka problema) na prevenciju rizika, uz definisanje novih obaveza za poslodavce i širi sistem prava zaposlenih. Značaj ove reforme je višestruk – od strožih pravila o proceni rizika do uvođenja obaveznog osiguranja zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti. Neispunjavanje propisanih obaveza može dovesti do ozbiljnih novčanih kazni za pravna lica, preduzetnike i odgovorna lica u firmama.
Rad na daljinu – novo pravno polje u bezbednosti na radu
Jedna od novina o kojoj se najviše diskutovalo jeste formalno priznavanje rada od kuće i rada na daljinu kao dela sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Ovakav oblik rada je do sada bio neprecizno definisan s pravnog aspekta, što je u praksi stvaralo nesigurnost i različita tumačenja. Sada je, međutim, jasno da zakon proširuje obaveze poslodavaca i van fizičkih prostorija firme.
Prema novim propisima, poslodavac je dužan da obezbedi bezbedne i zdrave uslove rada i kada zaposleni obavlja posao iz svog doma ili sa druge lokacije koja nije deo „tipičnog“ radnog okruženja, odnosno klasične kancelarije. To podrazumeva:
- Izradu akta o proceni rizika za svaki oblik rada, uključujući rad od kuće i rad na daljinu, uz aktivno uključivanje zaposlenih u proces;
- Identifikaciju i upravljanje potencijalnim rizicima u prostoru u kojem zaposleni radi, iako poslodavac nema neposredan fizički nadzor;
- Obavezu informisanja zaposlenog o uslovima koji su neophodni za bezbedan rad u skladu sa procenom rizika.
Važno je istaći da ove odredbe predstavljaju značajan pomak u pravnoj regulativi, jer omogućavaju da se zaštita radnika ne ograniči isključivo na fizičko radno mesto kompanije, već i na virtuelne/udaljene prostore gde radnici obavljaju svoje dužnosti.
Nekoliko svetskih izvora je potvrdilo da su rad na daljinu i hibridni oblici rada postali dominantan trend u 2025. Jedna analiza čak navodi da je između trećine i polovine globalne radne snage prošle godine bilo uključeno u neki oblik rada na daljinu. Aktuelni podaci za Srbiju govore da je u 2025. oko 28 odsto zaposlenih imalo mogućnost da radi na daljinu, makar povremeno. Ove brojke su znatno manje nego u nekim zapadnoevropskim državama, ali pokazuju da Srbija sledi globalne trendove u uvođenju fleksibilnih modela rada. Shodno tome, ovi podaci potvrđuju i potrebu za jasnijim i „jačim“ zakonskim okvirom koji obuhvata sve oblike rada i ne pravi razliku između kancelarijskog i rada na daljinu.
Od procene rizika do kontrole i dokazivanja
Uvođenje obaveze procene rizika za rad od kuće otvara i kompleksna praktična pitanja. Naime, uobičajeni modeli nadzora bezbednosti na radu u poslovnim prostorima ne mogu se direktno primeniti na kućni ambijent, koji tradicionalno podleže pravima kao što su nepovredivost stana (ustavna zaštita doma) i privatnost zaposlenog.
S jedne strane, zakon predviđa da poslodavac mora da sagleda i proceni sve elemente rada koji mogu biti rizični, nevezano za to da li je zaposleni u kancelariji ili radi od kuće/na daljinu. Sa druge strane, situacije u kojima zaposleni može doživeti povredu u kućnim uslovima otvaraju dilemu – šta se tačno smatra radnim mestom i na koji način se dokazuje da je povreda nastala tokom obavljanja radnih zadataka.
Drugim rečima, neophodno je precizno definisati prostor koji čini radno mesto u domu – da li je to samo prostorija u kojoj se radi ili ceo dom u kojem se povreda može dogoditi.
Inspekcijski nadzor i kapaciteti za sprovođenje propisa
Da bi zakon zaživeo u praksi, ključno je i pitanje efektivne kontrole njegove primene. Inspekcijski nadzor ima suštinsku ulogu u proveri usklađenosti delovanja poslodavaca sa obavezama, uključujući procene rizika za rad od kuće. Međutim, broj inspektora rada i resursi kojima raspolažu predstavljaju izazov – veliki broj privrednih subjekata naspram ograničenog kapaciteta inspekcijskih službi otežava sveobuhvatnu kontrolu. U Srbiji trenutno samo 250 inspektora rada kontroliše čak 400.000 privrednih subjekata.
Osim toga, iako je osnovni zakon definisao opšte principe, biće neophodna dodatna regulacija podzakonskim aktima i pravilnicima za razradu tehničkih i proceduralnih detalja. Upravo ta sfera otvara najveće nedoumice: bez preciznih smernica za implementaciju novog zakona, poslodavci se suočavaju s pravnom neizvesnošću u vezi s tim kako da konkretno ispune zahteve. Tu posebno treba uzeti u obzir procene rizika, evidencije, prijavljivanje povreda i organizovanje bezbednog rada na daljinu/od kuće.
Obuke i lekarski pregledi
Pored pitanja rada od kuće, zakon uvodi i strože obaveze u oblasti treninga i zdravstvenih pregleda zaposlenih. Obavezne obuke iz bezbednosti i zdravlja na radu moraće biti redovne i prilagođene rizicima radnih mesta, a sprovodiće se najmanje jednom godišnje za poslove sa povećanim rizikom, i na svake tri godine za ostale. Zatim, lekarski pregledi moraju odgovarati specifičnim rizicima i te troškove snosi poslodavac.
Kaznene odredbe kao lekcija
Novi zakon predviđa i znatno oštrije kazne za nepoštovanje propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Preduzetnici koji ne postupaju u skladu sa zakonom mogu biti kažnjeni novčanom kaznom u rasponu od 200.000 do 400.000 dinara, dok su za direktore i druga odgovorna lica predviđene kazne od 30.000 do 150.000 dinara.
Izazovi i potencijalne koristi zakona
Ulazak u punu primenu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu označava prelazak iz faze formulacije pravnih principa i prilagođavanja u fazu njihove svakodnevne primene. Zakon je ambiciozan i postavlja jasne standarde za unapređenje zaštite radnika, uključujući i one koji rade van tradicionalnog radnog okruženja, međutim, njegova efektivna primena zahteva:
- jasne podzakonske smernice,
- ozbiljne kapacitete za nadzor i kontrolu,
- kvalitetno sprovedenu edukaciju poslodavaca i zaposlenih,
- vrlo precizno definisanje tehničkih i proceduralnih kriterijuma.
Naposletku, zakon pruža pravni okvir sa potencijalom da značajno poboljša bezbednost i kvalitet rada, ali njegova istinska vrednost biće uočljiva tek u praksi i određena time koliko će dosledno i sistemski ove mere biti sprovođene u realnim radnim uslovima.
