Šta je obeležilo tržište rada u 2022. godini?
U 2022. godini još jednom je dokazano da smo kao društvo tehnološki napredovali, ali da još uvek političke tenzije nismo uspevali da rešimo na mirniji način. Ova činjenica pokazala se u praksi kada je 24. februara Rusija objavila rat Ukrajini. Stradanje civila, izbeglištvo i sankcije koje su Rusiji uvedene od strane Evropske unije direktno su uticale na razvoj tržišta svih država u Evropi, pa tako i Srbije.
Dolazak izbeglica u Srbiju doveo je do porasta cena nekretnina, ali je u isto vreme uticao na razvoj domaćeg tržišta. Takođe, dolazak inostranih državljana doveo je do porasta cena energenata, ali i do inflacije. Zbog porasta cena osnovnih životnih potrebština za 20%, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, doći će do povećanja minimalca od 14,3 odsto, pa će od 2023. godine minimalna plata iznositi 40.020 dinara.
“Upravo povećanje minimalca će dovesti do godišnjeg povećanja troškova poslovanja za 350 miliona evra i da će zbog toga država rasteretiti poslodavce time što će neoporeziv deo plate biti 21.712 dinara,” izjavio je Mali nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta.
Deficitarna zanimanja
Kada je reč o samom tržištu rada u poslednje dve godine deficit radne snage u Srbiji došao je do izražaja. Sama pandemija korona virusa uticala je na to da se određena zanimanja razvijaju dok druga doživljavaju stagnaciju i nedostatak kadrova. Zbog deficita u pojedinim zanimanjima, naša država uvozi radnu snagu iz inostranstva kako bi uspela da nadomesti kadrove koje ne može pronaći među domaćom radnom snagom. To su najčešće kadrovi u oblasti građevinarstva. Među zanatima ima deficita kad su u pitanju frizeri, automehaničari, stolari i higijeničari. Takođe, sve je manje magacionera i vozača.
Deficit ne važi samo za zanate već se duboko ukorenio i kad su u pitanju ostala zanimanja koja zahtevaju poznavanje određenih oblasti. Sam IT sektor pati od nedostatka obučenog kadra, zatim menadžeri i druga visokokvalifikovana zanimanja. Deficit radne snage u pojedinim oblastima utiče i na porast plate, pa se poslodavci trude da zadrže zaposlene koji kvalitetno obavljaju svoj posao.
Koliku platu očekuju zaposleni?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna plata u Srbiji iznosi 75.000 dinara, a gradovi u kojima zaposleni imaju najveća primanja su Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Ono što je u uskoj vezi sa samim primanjima jeste i broj novootvorenih firmi ali i uslovi za zapošljavanje koje diktiraju poslodavci. Pa bi se s punim pravom moglo reći da što je veći grad, brojnije su prilike za zapošljavanje.
Ako uporedimo prošlu godinu, kada je prosečna plata bila manja, porast očekivanja je donekle viši jer je praćen inflacijom, koja se dešava u poslednjih godinu dana.
Program Moja prva plata
„Završio sam fakultet ali ne mogu da nađem posao u struci“, rečenica je koju često možete čuti od onih koji su jedva čekali da završe željene studije kako bi radili u oblastima za koje su se školovali. Nakon što diplomiraju realnost ih „ošamari“, pa se većina diplomaca neretko odlučuje da radi „bilo šta“ dok ne nađe posao u struci.
Imajući to u vidu Nacionalna služba za zapošljavanje osmislila je program pod nazivom „Moja prva plata“ koji ima za cilj da s jedne strane zapošljava mlade u struci, a s druge strane da reši problem nedostatka kadrova sa kojim se suočava domaća privreda.
„Program je namenjen društveno odgovornim poslodavcima koji su spremni da daju šansu mladim ljudima da steknu svoja prva radna iskustva, osposobljavajući ih za samostalan rad na konkretnim poslovima, a prema unapred utvrđenom planu osposobljavanja“, navode na sajtu Moja prva plata.
Kako ističu, ovaj program je šansa za mlađe od 30 godina bez radnog iskustva sa završenom srednjom školom ili fakultetom da tokom devet meseci osposobljavanja za rad steknu prva radna iskustva, primene stečena znanja, razviju nove veštine i unaprede radne navike.
