Šta ulazak Hrvatske u Šengen zonu donosi Srbiji?
Zvanično od 1. januara ove godine Hrvatska je ušla u Šengen zonu, što znači da su granice njene države bez granične kontrole otvorene za ostale države članice Evropske unije. Ovaj korak podržao je i premijer Hrvatske Andrej Plenković, koji je izjavio da su na taj način ostvareni svi strateški ciljevi Hrvatske: „Hrvatska je dobila jednoglasnu podršku Saveta za unutrašnje poslove i pravosuđe – 1. januara 2023. postajemo članica Šengena! U ovoj godini ostvarili smo strateške ciljeve, od čega će najveću korist imati građani i privreda Hrvatske!“
Da je to veliki korak za Hrvatsku svedoči i izjava ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, Davora Božinovića koji je na svom tviter nalogu napisao: „Hrvatska je u Šengenu! Na našem evropskom putu više nema granica. Ispunili smo sve uslove, prošli dug i zahtevan proces, a odluka je doneta u punoj saglasnosti u Savetu za unutrašnje poslove“.
Po samom ulasku u Šengen zonu, hrvatska nacionalna valuta „kuna“ od 14. januara nije više u upotrebi i odlazi u istoriju, a umesto nje na scenu stupa evro. Ovakve promene jasan su pokazatelj da je Hrvatska posle devet godina članstva u Evropskoj uniji sve bliža zemljama Zapadne Evrope.
Evropska komisija smatra da je ovo veliki korak za Hrvatsku i njene građane, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je ovo simboličan trenutak za celu evrozonu: „Ovo je slavlje ne samo za hrvatski narod, već za sve građane Evrope. Prolazimo bez kontrola na evropskim granicama, nema više kontrola pasoša, nema više redova." Tim povodom fon der Lajenova posetila je granični prelaz Bregana, gde su je dočekali hrvatski premijer Andrej Plenković i slovenačka predsednica Nataša Pirc Musar.
Šta ovi koraci znače za Srbiju?
Iako je ova vest dočekana sa oduševljenjem među državama na Balkanu, analitičari iz Zagreba smatraju da ulazak Hrvatske u Šengen neće bitnije smanjiti gužve na graničnim prelazima sa Srbijom i susednim zemljama, čak naprotiv.
„Međutim, treba reći da se Šengen može u svakom trenutku suspendovati i odlukom bilo koje pojedinačne države. Za susede to znači da nema velikih promena, biće gužvi na granicama ali kad se jednom prođe hrvatska granica onda se putuje nesmetano čitavom Evropom,“ izjavio je analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski i napomenuo da su na granici sa Hrvatskom jedino moguća ograničenja kada je u pitanju unos hrane.
Ulazak u šengensku zonu podrazumeva autorizaciju informacija po sistemu ETIAS -a, u praksi za državljane Srbije to znači plaćanje takse od sedam evra na granici. Predsednik Srpskog narodnog vijeća, Milorad Pupovac kaže da se ta mera barem za sada neće odnositi na našu državu i tvrdi da čak ni ograničenje boravaka od tri meseca neće važiti za srpske državljane, pa čak ni one koji imaju dvojno državljanstvo.
„Zadržaće se postojeći režim odnosa i prelaska granica između Republike Hrvatske kao članice Šengena i BiH, Srbije i Crne Gore, dakle tu se ne očekuju promene. Moguće je da će se pooštriti kontrola na granicama što može dovesti do većih gužvi kad je u pitanju visoki promet“, ističe Pupovac.
Nije sve tako crno
Za prevazilaženje mogućih ograničenja dovoljna je dobra volja dveju strana i potpisivanje bilateralnih sporazuma. Osim zvaničnih odluka postoje i drugi vidovi olakšica za ulazak državljana Srbije i boravak u Hrvatskoj, naročito u turističkoj sezoni, napominju analitičari.
„Od 1. jula uvode se nove aplikacije koje će omogućiti i onima koji ne pripadaju državama članicama Šengena da lakše prelaze granicu, a u planu su i novi programi za letnju sezonu“, najavljuje Puhovski.
Prema njegovim rečima, do leta će biti striktno utvrđene obaveze svih koji žele da pređu granicu sa Hrvatskom ukoliko njihova matična država nije članica Šengena. Za hrvatske državljane ulazak u šengensku zonu na prvom mestu otvara granice svih zemalja za putovanja bez pasoša i dodatnih kontrola. Istovremeno ovo je veliki korak i za sve susedne države koje mogu na primeru Hrvatske videti pogodnosti članstva u Evropskoj uniji.
