Stari zanati još uvek „žive“ među nama – da li ih primećujete?
U korporativnom svetu kojim smo okruženi, većina nas jedva da pomisli na neki od starih, tradicionalnih zanata, a još čudnije nam zvuči kada čujemo da se neko time bavi – i zarađuje od toga. Međutim, zanatlije još uvek imaju svoje mesto pod suncem na tržištu rada Srbije. Štaviše, ironija je što nova tehnologija zamenjuje radnu snagu u velikoj meri – na raznim pozicijama, ali tako nešto je gotovo nemoguće kada pričamo o specifičnim, starim zanatima.
Mediji su pre nekoliko godina pisali o čuvenim džemperima iz Sirogojna, tačnije o pletenim jaknama koje su po nacrtima dizajnera Džordža Stajlera (Đorđa Tamburića) izradile žene iz ovog čajetinskog sela. Vredne pletilje su kreirale vanserijske modne komade, koje su nosile dame u Njujorku, Los Anđelesu, Londonu, i time dokazale da se spojem tradicije, zaboravljenih veština i praćenjem trendova, može „prkositi“ masovnoj proizvodnji 21. veka.
Čak se i mlade devojke, pa i devojčice, inspirisane porodičnom tradicijom, okreću zanatima poput vezenja, pletenja i šivenja, a posebno su društvene mreže promenile pogled na bavljenje zanatima. U svetu digitalizacije i modernih zanimanja, zanati su raritet, baš kao i dela koja nastaju iz malih gradskih radionica i seoskih domaćinstava. Upravo to ih izdvaja iz mase.
Evo još jednog primera koji, čak, ruši mit o tome da su zanatlije „nevidljive“ ili da opstaju još samo u ruralnijim sredinama. U centru Beograda dan-danas radi poslednji beogradski parfimer Nenad Jovanov, vlasnik parfimerije "Sava". U Ulici Kralja Petra, danas poznatoj po luksuznim radnjama, pronaći ćete vešto čuvane parfemske formule i niche mirise u autentičnom ambijentu koji evocira uspomene na davnu 1954, kada je lokal otvoren. Prošle godine, parfimerija „Sava“ je proslavila sedam punih decenija rada.
Ako ste, možda, iz nekog grada kao suvenir sebi doneli poseban kišobran kojem vreme uzima danak – ne sekirajte se. Kišobrandžija je možda staro zanimanje koje izumire, ali još uvek postoje majstori koji se bave popravkom kišobrana, uglavnom u većim gradovima, poput Beograda ili Novog Sada. Takođe, i dalje postoje jorgandžije, čije tradicionalne radionice, na svojevrstan način, mogu biti i turistička atrakcija. Posebno u Vojvodini postoje mali ateljei i radionice koji se bave tradicionalnim proizvodima od tekstila.
Ne treba zaboraviti ni cvećare, iako ih u današnje vreme više smatramo biznisom i „klasičnom“ trgovinskom radnjom, nego zanatom. I dalje postoje tradicionalni cvećari koji se, često i u kućnoj radinosti, bave aranžiranjem i prodajom cveća.
Tu su, dalje, i sajdžije, kovači, voskari, stolari, kožari, obućari, tkalje, pčelari, bombondžije, sodadžije. Ovi potonji su nekada proizvodili soda-vodu i druge gazirane napitke. Iako je industrijska proizvodnja gaziranih pića danas masovno zastupljena, još uvek postoje radnje i radionice koje prave domaći sok ili prirodne gazirane napitke, u manjim količinama. Taj odnos kvaliteta i kvantiteta, zapravo, podiže vrednost samog proizvoda. Ako poželite da probate jedan takav napitak, onda pravac Senta ili Rumenka!
A iz Sente su takođe poznati kožari, koji prave cipele, kaiševe, torbe i druge proizvode od kože po tradicionalnim metodama - sa starim alatima i tehnikama, dok ćete njihove „kolege“ naći i u Topoli.
Nema sumnje i da duh starog Beograda nastavlja da živi kroz poslastičarnice, pri čemu je tradicija beogradskog poslastičarstva stara više od 150 godina. Prošetate li Bulevarom Kralja Aleksandra, naići ćete na „Bombaj“, oazu za sladokusce staru preko pola veka, gde se redovno služe boza, 30 vrsta ručno rađenog sladoleda, domaći kolači.
Pletenje korpi od pruća i drugih prirodnih materijala i dalje je prisutno u mnogim selima u Srbiji. Zanat se praktikuje u manjim mestima, poput Dragačeva, a verovatno je najpoznatiji u Bošnjaku.
Iako se ovi zanati smanjuju, postoje inicijative, muzeji i kulturni centri koji pokušavaju da očuvaju tradicionalne veštine i prenesu ih na mlađe generacije. Na primer, u okviru manifestacija i etno-sela, možete sresti ljude koji se bave navedenim zanatima i podsećaju nas da, iako nisu masovno zastupljeni, itekako imaju svoje mesto u 21. veku, u Srbiji, u Beogradu, usred modernog, komercijalnog i luksuznog.
Ako želite da više istražite ove zanate, poseta mestima kao što su Sirogojno, Zlatibor, Senta, Kovačica, Dragačevo i Beograd – pružiće vam autentično iskustvo.
