Sve što treba da znate o e-bolovanju koje uskoro kreće
U eri digitalizacije, bilo je samo pitanje vremena kada će na red doći i elektronska zdravstvena usluga evidentiranja bolovanja, a u narednim redovima saznajte šta sve podrazumeva i kako funkcioniše
Pored aplikacije e-zdravlje koja je građanima Srbije omogućila da lako i brzo zakažu pregled kod svog izabranog lekara, te pored e-recepta koji je državnoj kasi uštedeo oko 30 miliona evra zbog uštede papira, od marta ove godine uvodi se i e-bolovanje. U pitanju je nastavak digitalizacije servisa zdravstvenog osiguranja koji ima najmanje dve ključne prednosti: zaposleni će moći da doznake poslodavcima dostavljaju elektronskim putem i na vreme, umesto lično, a ujedno je cilj da se spreči zloupotreba (izdavanje lažnih bolovanja).
„Cilj ovog servisa je da se ubrza i olakša proces otvaranja bolovanja, da se eliminiše potreba da pacijenti nose doznake kada su bolesni i da se omogući da RFZO uvidom u IT sistem produži bolovanje kada za to postoji potreba preko 30 dana i da sve informacije budu dostupne i Komisijama“, navedeno je iz NALED-a prošle godine, koji je na ovoj usluzi radio u saradnji sa Ministarstvom zdravlja.
U planu je da 2026. godine zaživi i usluga e-karton koja će još više pojednostaviti ove procedure, a do tada, hajde da vidimo kako će tačno funkcionisati e-bolovanje.
- Nova usluga ima za cilj da poveže sve institucije važne za pacijenta, a to su poslodavac, zdravstvena ustanova, odnosno lekari i RFZO.
- Još uvek se ne zna tačan datuma stupanja nove usluge na snagu, ali se očekuje da to bude krajem marta.
- Elektronsko bolovanje znači da će zaposleni moći da otvori i zaključi bolovanje elektronskim putem, ne brinući o tome kako da dostavi doznake poslodavcu ako je sprečen da fizički dođe na posao.
- Zaposleni na bolovanju će odlaziti u zdravstvene ustanove samo radi kontrolnog pregleda i ako treba da odluči da li je bolovanje potrebno produžiti ili zaključiti.
- Poslodavcu će putem usluge e-bolovanje biti dostupne sve informacije i potrebna dokumentacija o bolovanju, tako da zaposleni nema dodatne obaveze.
Sistem je osmišljen sa ciljem da se poštede zaposleni na bolovanju koji se osećaju loše, da se umreže razne platforme koje se odnose na radnika, da se smanje zloupotrebe, ali i da se praktično eliminiše kašnjenje u dostavljanju doznaka. Iz Udruženja lekara kažu kako se dešavalo da zaposleni ne dostave doznake na vreme, pa se stvari komplikuju, a još jednostavnije će biti kada se umreže i kartoni. Lekari će odmah imati uvid u kompletno zdravstveno stanje pacijenta, odnosno pacijenti neće morati da im donose prethodne izveštaje i drugu dokumentaciju.
Inače, kašnjenje u dostavljanju doznaka predstavlja problem za obe strane, a kako ne postoji jasna zakonska obaveza zaposlenog da poslodavcu dostavi doznake – osim ako to nije uređeno internim aktima u kompaniji, uredno vođenje evidencije je na testu. Sa druge strane, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranik ostvaruje upravo na osnovu obrasca Doznake (član 119. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja), te je neophodno da poslodavac dobije taj dokument kako bi mogao da adekvatno i blagovremeno izvrši obračun zarade, te da zaposlenom omogući ostvarivanje prava garantovanih Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Takođe, doznaka je neophodna da bi se osigurala refundacija sredstava kada trošak naknade zarade pada na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Dakle, na ovom primeru jasno vidimo od kolike je važnosti umreženost svih sistema.
Podsetimo, u Srbiji više od 2,4 miliona ljudi ima registrovan nalog na Portalu eUprava i koristi barem jednu od preko 350 različitih usluga koje su dostupne građanima i privredi. Neke procene kažu da čak 20 odsto zaposlenih u Srbiji pretežno nije na poslu, tj. veoma je visok procenat uzimanja bolovanja. Nova usluga bi mogla da promeni to, ali vreme će pokazati.
