Trend sezonskih poslova u zatišju: Koja su najtraženija zanimanja i koliko može da se zaradi?
Sezonski poslovi su veoma privlačni onima koji za kratak period žele da zarade novac koji na redovnim poslovima ne mogu ni tokom čitave godine. Bar je tako bilo nekada, međutim trendovi pokazuju da se poslednjih godina interesovanje smanjuje.
U proteklom periodu zapažen je pad potražnje sezonskih poslova, naročito kada su u pitanju Hrvatska i Crna Gora, a mi smo istraživali koji su razlozi ove promene.
Zašto je opalo interesovanje za sezonske poslove u Hrvatskoj i Crnoj Gori?
Jedan od ključnih faktora je promena u percepciji sezonskih poslova, odnosno sada mladi sve više teže stabilnijim i bolje plaćenim zanimanjima. Takođe, pojava Covida-19 dodatno je uticala na manje interesovanje, zbog znatno lošijeg turizma tokom pandemije.
Ovakav trend je zapažen u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde su državljani Srbije najčešće odlazili tokom letnjih meseci kako bi radili u hotelskoj industriji ili ugostiteljstvu. Najtraženija zanimanja u ovim zemljama su poslovi konobara, kuvara, trgovca i pomoćnih radnika u kuhinji.
Većina „sezonaca“ odlazi da radi na primorju kako bi zaradili i uštedeli novac. Međutim, podaci pokazuju da poslednjih godina razlika u prosečnim platama u ugostiteljstvu u mestima za odmor tokom sezone i u Srbiji tokom čitave godine, nije toliko različita.
Prednosti i mane sezonskih poslova
Prednosti sezonskih poslova su svakako što poslodavci (gotovo uvek) obezbede smeštaj i hranu svojim zaposlenima. Ipak, ovi faktori mogu da budu i nedostaci, upravo zbog kvaliteta smeštaja koji zaposleni dobiju ili u situacijama kada ga uopšte ne dobiju.
Pored toga oni koji odlaze da rade preko leta kao manu ovog posla izdvajaju nedostatak slobodnih dana i mnogo prekovremenog rada, odnosno smene duže od dogovorenih, zbog velikog obima posla.
Benefiti su svakako sticanje novih znanja i veština, upoznavanje ljudi i stvaranje novih konekcija, kao boravak na primorju cele letnje sezone.
Najtraženija zanimanja i zarada
Zarade za sezonske radnike variraju u odnosu na vrstu posla, radno vreme i zemlju. Istraživanja su pokazala da konobari, kuvari i sobari prosečno očekuju mesečnu platu od 1.400 evra, dok recepcioneri i pomoćni radnici u kuhinji očekuju oko 1.300 evra. Prodavci i magacioneri svoj rad procenjuju na oko 1.100 evra mesečno.
Najtraženija zanimanja u Hrvatskoj ove sezone su prodavac, čistačica i konobar, a najveća potražnja za radnicima beleži se tamo gde ima najviše stanovnika.
U Crnoj Gori takođe postoji potražnja za sezonskim radnicima u ugostiteljstvu, posebno na destinacijama koje su popularne tokom turističke sezone. Uslovi koje poslodavci nude su veoma slični, sa smeštajem, hranom i svim potrebnim dokumentima za legalan rad stranih državljana. Zarade su nešto manje u poređenju sa Hrvatskom, ali su uslovi rada slični.
Prema procenama, turističkoj privredi Crne Gore potrebno je oko 10.000 sezonskih radnika, što je već sada znatno manje od broja zainteresovanih za ove poslove.
Prosečna plata u turizmu je na nivou prosečne plate u Crnoj Gori, oko 700 eura, ali uz dodatne bonuse zarade mogu biti značajno veće. Hrvatska je uvela kategoriju stalnog sezonskog radnika u turizmu kao dodatni motiv za zapošljavanje.
Ipak, ništa od navedenih stvari, pa ni dobar smeštaj i hrana nisu dovoljan podsticaj za mnoge da traže sezonski posao ove godine.
