Zakon o radu u očima zaposlenih
Nakon napornog rada ono što motiviše zaposlene pored zarade jeste svakako i godišnji odmor. Godišnji odmor određen je Zakonom o radu, „odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno“, jasno je definisano u ovom pravnom dokumentu.
Koliko traje godišnji odmor?
Jedno od osnovnih prava zaposlenog jeste pravo na godišnji odmor, koje je jasno definisano prema Zakonu o radu. Isto pravo se ne sme zloupotrebiti od strane poslodavca, niti se može zanemariti, uskratiti ili zameniti novčanom naknadom.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
„Minimalna dužina trajanja prvog dela godišnjeg odmora propisana je Zakonom o radu i jasno je da poslodavac ne može svojevoljno skratiti zaposlenom prvi deo odmora na manje od dve radne nedelje, ali da li se na zahtev zaposlenog može koristiti prvi deo odmora u kraćem trajanju od dve nedelje. U situaciji kada se godišnji odmor koristi u delovima, trajanje prvog dela godišnjeg odmora ne može biti kraće od dve radne nedelje i mora da se iskoristi do kraja kalendarske godine za koju se ostvaruje pravo na godišnji odmor“, ističe advokat Milan Trajković.
On dodaje i da ne postoji mogućnost da se poslodavac i zaposleni dogovore o kraćem korišćenju prvog dela godišnjeg odmora.
Treba li izmeniti deo Zakona o radu koji se tiče godišnjeg odmora?
U poslednje dve godine pojavile su se inicijative za izmenu Zakona o radu, tačnije njegovog dela koji se tiče godišnjeg odmora.
S tim u vezi Nacionalna alijansa za pokrajinski razvoj NALED predložila je ukidanje obaveze da zaposleni prvi deo odmora moraju da iskoriste u trajanju od najmanje dve nedelje, bez prekida. Glavna inicijativa NALED-a odnosi se na izmenu Zakona o radu koji se tiče godišnjeg odmora:
„Naš predlog je da umesto reči ‘prvi’ u zakonu piše ‘jedan deo’. Tako da možete i taj prvi deo odmora da koristite u kraćem periodu ako vam je to potrebno, rekao je u jednom intervjuu Ivan Radak iz NALED-a.
Ovakav zahtev naišao je na različite reakcije sindikata zaposlenih: „Predlog Naleda da se izmeni deo Zakona o radu, na prvi pogled izgleda kao povoljnije rešenje za radnike. Nažalost, to iz više razloga nije tačno, prvo radniku je potreban kvalitetan odmor i on nikako ne bi mogao da se realizuje njegovim cepkanjem. Drugo, o odmoru odlučuje poslodavac, što znači da taj odmor radnik nikada ne bi ni iskoristio i treće, provera koliko je ko od radnika iskoristio a koliko ne bi bilo vrlo teško dokazati pa može izazvati brojne sudske sporove, napominje Zoran Mihajlović, potpredsednik Samostalnih sindikata Srbije.
Iako se čini da je teško naći zajednički jezik među zaposlenima, rešenje se ipak nazire: „Mi u sindikatu pozdravili bismo inicijativu NALED-a, da promenimo Zakon o radu u delu broja dana godišnjeg odmora i da recimo minimum ne bude 20 radnih dana nego recimo 22,“ ističe Mihajlović.
Imajući u vidu naveden predlog za izmenu Zaokona o radu, postavlja se pitanje - da li je u slučaju odmora sadašnji Zakon o radu naklonjeniji poslodavcima nego zaposlenima?
„Nisam siguran da li bih koristio terminologiju - naklonjeniji. Svakako ova zakonska odredba štiti od jedne samovolje poslodavca prava radnika na potreban odmor i jedno zdravo udaljenje od radne atmosfere i radnog mesta gde zaposleni radi na neki normalan period od desetak dana. Ako poslodavac normalano, praktično i zdravorazumski razmišlja shvatiće da je njemu prvom u interesu da mu se radnik vrati sa odmora ispunjeniji i odmorniji,” zaključuje advokat Milan Trajković.
