Žensko preduzetništvo u Srbiji između izazova i prilika
Uprkos sve većem broju broju žena koje pokreću sopstveni biznis poslednjih godina, mnoge od njih su se decenijama suočavale sa različitim izazovima poput otežanih pristupa finansijama, nedostatkom podrške iz okruženja i duboko ukorenjenim rodnim stereotipima.
Usled brojnih obaveza i tradicionalnih društvenih uloga koje imaju, mnoge su odustajale od svojih ideja ili su imale strah da se samostalno okušaju u preduzetničkim vodama. Ipak, sve više je onih koje se odvaže da pokrenu svoj posao.
U ovom tekstu donosimo kako izgleda put preduzetnica u Srbiji, koje prepreke im stoje na tom putu, ali i koje prilike i institucionalna podrška mogu doprineti razvoju ženskog preduzetništva.
Preduzetnice danas čine oko trećinu svih preduzetnika u Srbiji i primetan je porast broja žena u biznisu u odnosu na period od pre deset godina, kažu u Udruženju poslovnih žena Srbije.
Nekad iz nužde, danas iz želje
U to vreme žene su osnivale preduzeća najčešće iz nužde, nakon gubitka posla. Danas to rade iz želje, ambicije, težnje za samostalnošću i realizacijom svojih poslovnih ideja, dodaju.
Neke analize pokazale su da se u manje razvijenim zemljama na sopstveni biznis žene uglavnom opredeljuje iz nužde. To su one žene koje dugo traže posao ili su ostale bez posla pa su primorane na neki način da se samozaposle.
Najveći broj žena otvara salone, pekare, ali i računovodstvene agencije
Predsednica Udruženja Sanja Popović Pantić kaže da se većina ženskih biznisa u Srbiji najčešće osniva u sektoru usluga i tradicionalnih, poput frizerskih i kozmetičkih salona.
Uglavnom je reč o mikro-preduzećima. „Takođe, mnoge se bave proizvodnjom odeće, pekarskim delatnostima/slastičarstvom, računovodstvom, konsultantskim i pravnim uslugama. Zabeležena je veća zastupljenost žena u STEM oblastima, što obuhvata i IKT, odnosno nove tehnologije. Primetan je i rast digitalnog preduzetništva, odnosno žene između 25 i 40 godina osnivaju firme koje posluju kroz onlajn kanale“, kaže sagovornica.
Žene biznis pokreću u 40-im godinama
U proseku, žene pokreću biznis u četrdesetim, što je nešto kasnije od međunarodnih proseka. Ipak u našoj zemlji taj raspon je najčešće između 25 i 40 godina, bar kada je reč o digitalnom poslovanju, dodaje.
Da bi pokrenule bilo koji posao, neophodan je početni kapital.
Finansijska podrška i programi
Osim sopstvenih sredstava na raspolaganju su im i subvencije za koje mogu konkurisati na samom početku.
Nacionalna služba za zapošljavanje daje subvencije za samozapošljavanje, jednokratnu pomoć od oko 300.000 dinara.
Korisnici ove vrste podrške uglavnom pokreću frizerske salone, bave se proizvodnjom odeće, pekarstvom, popravkom vozila, obrazovanjem i pravnim uslugama. Godinama vlada veliko interesovanje za podršku samozapošljavanju te je uvek više zainteresovanih u odnosu na planiran broj.
Kada je reč o državnom programu za žensko preduzetništvo, u prvoj polovini 2025. objavljen je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške za razvoj preduzetništva žena na selu, kao i Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa finansijske podrške porodičnim preduzećima i preduzetnicima.
Podrška uključuje kombinaciju bespovratnih sredstava i kredita Fonda za razvoj.
Ono što zadaje problem je što se sredstva vrlo brzo potroše tako da je bitno aplicirati odmah po objavljivanju konkursa.
Ono što je ove godine nedostajalo je i podrška u daljim fazama posla, tačnije za razvoj, opremu, rast, digitalizaciju, ne toliko na samom početku jer većina preduzetnica pokreće posao sopstvenim kapitalom, kaže Sanja Popović Pantić.
Važna i mentorska podrška
Podrška samozapošljavanju, odnosno preduzetništvo ne obuhvata samo subvencije, već i stručnu pomoć.
Udruženje poslovnih žena Srbije (UPŽ) postoji više od 27 godina i kroz 184 projekata pomoglo je 8.900 žena edukacijama za pokretanje biznisa. Okuplja oko 900 članica širom zemlje. Dosad je 184 žena dobilo priznanje „Cvet uspeha za ženu zmaja“, što ih je učinilo svojevrsnim ambasadorkama ženskog preduzetništva u Srbiji, kaže Popović Pantić.
UPŽ Srbije pruža više vrsta podrške, pa tako buduće preduzetnice imaju na raspolaganju mentorske programe na srpskom i engleskom jeziku, koje vode iskusne preduzetnice i stručnjaci iz različitih oblasti.
Ono za šta su žene zainteresovane je praktična pomoć u vođenju i razvoju biznisa, komunikaciji, organizaciji i menadžmentu.
Tu su i masterklasovi i radionice posvećene ključnim temama rastućeg biznisa, kao što su digitalni marketing, društvene mreže, finansijsko upravljanje i poslovna strategija.
Predviđene su i obuke iz oblasti digitalnih veština: društvene mreže, marketing, digitalna prodaja i transformacija poslovanja. Takođe i radionice finansijske pismenosti i upravljanja – kako poslovni model da bude održiv, kako se pristupa budžetiranju i investicijama.
Prema iskustvu koje imaju predstavnice Udruženja, većina žena pokreće biznis uz pomoć sopstvenih sredstava (porodični novac ili lični kapital), dok im je finansijska podrška potrebna u narednim fazama razvoja.
Šta koči žene koje se okušaju kao preduzetnice?
Najveći jaz žene preduzetnice vide u nedostatku adekvatnih izvora finansiranja, ali i nedoslednom sprovođenju pravne regulative. To koči njihovo tržišno pozicioniranje.
Takođe, nedostaje i besplatna savetodavna podrška u različitim fazama poslovanja i za različite aspekte, koja je neretko ključna za održivost biznisa.
Kada je reč o održivosti ženskih biznisa u Srbijii, novijih podataka nema, ali je pre 10 godina ta stopa iznosila 36%, što je bilo više nego kod muškog dela preduzetnika.
Statistički, većina ženskih biznisa su mikro preduzeća (do 96 %) sa ograničenim resursima i oslanjaju se na samofinansiranje. „To umanjuje rizik likvidnosti, ali i ograničava rast“, dodaje Popović Pantić.
