Život posle inostranstva: Da li se naši ljudi vraćaju i kako dalje grade biznise u Srbiji
Tačan broj ljudi koji su se vratili u Srbiju iz inostranstva poslednjih godina nemoguće je precizno odrediti, jer ne postoji jedinstven sistem koji prati sve povratke iz dijaspore – posebno kada se radi o licima koja imaju srpsko državljanstvo.
Međutim, kako kažu u Tački povratka, organizaciji osnovanoj 2020. sa idejom da im pruži podršku prilikom dolaska u Srbiju, najveći broj ih se vraća iz Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i Švedske. Oni ih barem najčešće kontaktiraju.
Migracioni tokovi menjaju se iz godine u godinu i teško je precizno odrediti iz koje zemlje se vraća najveći broj ljudi, kažu u ovoj organizaciji.
„Primera radi, u prvom kvartalu 2024. godine najviše upita o potencijalnom povratku je došlo iz Nemačke (16,8%), Austrije (15%), Kanade (14,2%) i SAD (8%), dok je u 2025. najviše upita u istom periodu došlo iz Nemačke (20,1%), SAD (15,1%) i Velike Britanije (9,4%), što nam govori da i globalna kretanja i dešavanja imaju dosta uticaja na zainteresovanost pojedinaca za povratak – posebno mladih porodica i visokoobrazovanih ljudi“, objašnjavaju u Tački povratka.
Najviše su zainteresovani za prilike za zaposlenje i pokretanje sopstvenog posla ali se raspituju i o poreskim povlasticama i stimulacijama koje postoje na lokalnom tržištu.
Šta su razlozi da se odluče na takav korak?
Razlozi za povratak su različiti. Ipak, jedan od najčešćih motiva jeste želja da deca odrastaju i obrazuju se na maternjem jeziku. Pored toga, mnogi povratnici ističu i želju da profesionalno iskustvo i znanje stečeno u inostranstvu primene u Srbiji i na taj način doprinesu razvoju društva i ekonomije.
Koje biznise pokreću ili nastavljaju u Srbiji?
Povratnici sa kojima su u Tački povratka u kontaktu dolaze iz veoma različitih oblasti i industrija, pa su i biznisi koje pokreću ili razvijaju u Srbiji vrlo raznoliki.
Među njima ima ljudi koji grade tehnološke startape, razvijaju AI rešenja i digitalne proizvode, rade na razvoju različitih aplikacija, ali i onih koji pokreću konsultantske i finansijske usluge, karijerno savetovanje ili druge specijalizovane profesionalne servise.
Sa druge strane, ima i onih koji razvijaju proizvodne brendove i male biznise – od proizvodnje obuće i kozmetike, do različitih proizvoda namenjenih ženama ili specifičnim tržišnim nišama.
Neki se odlučuju i za prehrambenu proizvodnju i razvoj lokalnih brendova hrane, dok se drugi okreću turizmu i ugostiteljstvu, razvijajući projekte koji promovišu lokalne destinacije i autentična iskustva.
Kakva im pomoć najčešće treba
Povratnici se ovoj organizaciji najčešće obraćaju sa pitanjima o administrativnim i praktičnim koracima prilikom povratka – od carinskih povlastica prilikom unošenja ličnih stvari i poreskih olakšica prilikom zapošljavanja, do procedura za priznavanje diploma stečenih u inostranstvu.
U Tački povratka organizuju redovna okupljanja u Beogradu, gde se međusobno upoznaju, razmenjuju iskustva i uspostavljaju profesionalne i društvene veze.
„Kako bismo ljudima olakšali proces povratka, razvili smo i informativne platforme i praktične resurse. Među njima su Vodiči za povratnike, koji na jednom mestu nude informacije o administrativnim procedurama, zapošljavanju, zdravstvenom sistemu i drugim važnim temama“, objašnjavaju.
Razvili su i platformu „Kutak za roditelje“, namenjenu porodicama koje se vraćaju sa decom i imaju pitanja u vezi sa školovanjem i svakodnevnim životom u Srbiji.
Aplikacija koja sprečava bacanje hrane i štedi novac
Bračni par Jelena i Nemanja Trbović doneli su u Srbiju inovativnu aplikaciju Njuppa, koja omogućava prodaju viška hrane iz pekara, restorana, supermarketa i drugih lokala po sniženim cenama.
Ideja za Njupu nastala je iz ličnog iskustva jer su dok su živeli u Austriji koristili aplikaciju koja je slična tom konceptu.
„Detaljnije smo istraživali tržište i shvatili koliko je problem neiskorišćene, a potpuno kvalitetne i sveže hrane izražen u Srbiji, dok istovremeno veliki broj ljudi želi da uštedi i kupuje racionalnije, ali za to nije postojalo konkretno digitalno rešenje“, objašnjava Jelena.
Njuppa je aplikacija koja povezuje prodavnice i korisnike kroz posebne korpe iznenađenja sa proizvodima koje trgovci nude po značajno nižim cenama. Korisnici putem aplikacije rezervišu korpu i preuzimaju je u objektu u unapred definisano vreme. Na taj način kupci dolaze do proizvoda po povoljnijim cenama, dok trgovci optimizuju poslovanje i smanjuju gubitke, stvarajući model u kojem svi dobijaju.
Razlike i uslovi u Srbiji i Austriji za pokretanje posla
Na početku razvoja projekta živeli su na relaciji Beograd–Beč, dok danas sve više vremena provode u Srbiji. Kažu da im je život u Beču doneo dragoceno iskustvo i uvid u razvijene digitalne modele poslovanja.
„Austrija nudi stabilan sistem, jasno definisane procedure i snažnu institucionalnu podršku za inovativne i održive projekte. Procesi su predvidivi i pružaju sigurnost preduzetnicima. Srbija, s druge strane, ima veliku prednost u energiji tržišta i brzini donošenja odluka. Tržište je dinamično i spremno da prihvati inovacije, ali često zahteva veći lični angažman preduzetnika kako bi se prevazišli administrativni izazovi“, navodi Jelena.
Osim finansijskih poteškoća, poseban izazov bio je i edukacija tržišta, odnosno da se ljudi naviknu i shvate zašto je ovakav koncept važan i kako da se uključe. Danas Njuppa ima više od 50.000 korisnika, a broj svakodnevno raste, što nam potvrđuje da tržište prepoznaje vrednost ovog koncepta, dodaje Jelena Trbović.
Primećuju da građani sve više razmišljaju o pametnoj kupovini i vrednosti proizvoda.
„Korisnike često prvo privuče ušteda, ali vrlo brzo prepoznaju i širu vrednost koncepta. Sve je više onih koji žele da kupuju racionalnije i da pritom imaju osećaj da donose dobru i odgovornu odluku“, priča sagovornica.
Fokusirani su na širenje mreže partnera, ali i na širenje Njuppe na region. Veruju da ovakav model ima potencijal da donese vrednost mnogo širem tržištu.
